Према свим стручним истраживањима, како домаћим тако и страним, Србија има преко 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, а како чињенице на терену говоре, од тога је за сада експлоатисано тек двадесетак процената.
У наше највеће природне бисере спадају Таорска врела у близини Косјерића, врело Градца код Ваљева је једно од најлепших у Србији.
Врело Грзе крај Параћина је незаслужено запостављено национално богатство, а можда најлепше српско врело је у источној Србији, под Бељаницом у долини Крупајске реке, а занимљиво је и врело Млаве, у самој Жагубици.
Многи су манастири и цркве саграђени на местима где је вода лековита, а извори су како су показала истраживања домаћих етнолога, откривана на најразличитије начине. Дешавало се да се у неком блату или води остави болестан коњ да угине или каква друга марва, а он се после 15 дана врати газди препорођен, здрав.
„Где во заспи, ту кућу сагради“
Тако је настала и изрека „где во заспи ту кућу сагради “ јер животиње умеју на основну инстиката да предосете да ли испод површине земље струји добра, позитивна енергија. Обично су то овце у предању (јагњад Божија) која откривају и лековите изворе поред којих спавају и пију воду, а и сан, како је забележено, има велики значај, обично би неко од мештана уснио како му се јавља Богородица или Света Петка и каже место где да копа и како да нађе лековити извор овде. Зато су наши извори посвећени Богородици, Светој Pетки, али и Светом Јовану који је у реци Јордан крстио Христа и Светом Сави, нашем народном све.
На изворе се одлази на пролећне и летње празнике
На изворе се углавном одлази на пролећне празнике, на Видовдан и Илиндан у лето, а септембар има два значајна датума Усековање главе Светог Јована Kрститеља (11. септембра) и Крстовдан (27. септембра).
Својевремено су, у оквиру пројекта „Лековити и чудотворни извори” везаног за нематеријално културно наслеђе, кустоси Народног музеја у Ужицу Загорка Милићевић и Ивана Тодоровић желеле да укажу на стање у коме се извори непроцењиве вредности налазе у ужичком крају па је тако настала и изложба и брошура „Извор вода извирала”. Руководилац овог пројекта био је др Марко Стојановић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду.
Истраживање
Истраживање је обухватило неколико општина у западној Србији са више од двадесетак најзначајнијих извора који су посебно обрађени. Најчешће су названи по Св. Сави и Св. Јовану као на пример Савина вода на Каблару, Савино стопало у Крамнима, Савина столица на висоравни Китоња у Ужицу…
Извори посвећени Светом Јовану Крститељу на десној обали реке Камешине. У Ужицу се налази и Јованова вода , то је извор на Јеловој гори, за коју се верује да је најлековитија за Ивањдан. Још један извор истог назива налази се у селу Алин поток у општини Чајетина.
Овде су се некада три пута годишње одржавали вашари о празницима посвећеним овом свецу. О извору Лађевац на реци Рачи у Бајиној башти постоје подаци да је у периоду пре владавине Немањића ова изворска вода стизала до Азије и да је лечила шугу.
Лековитост воде у бањама је доказана
Лековитост воде у бањама је испитана и доказана, али и поред тога људи за ове изворе везују неке легенде и предања. У Височку бању у кањону Великог Рзава у атару села Висока у општини Ариље људи долазе највише 11. септембра на празник Усековања, када се одржава вашар.
Доста људи долази и 27. септембра , на Крстовдан, да се због крста(леђа) окупа. Постоји легенда да су се у овој бањи купали косовски јунаци враћајући се са Косова поља. Прича се и да је један сељак оставио коња да угине у изворској води; коњ је ту лежао две недеље, а онда се потпуно здрав подигао. У бању су доводили непокретне људе и они су се после две недеље пешке враћали кући.
Да ли вода заиста може бити лековита?
Слажу се сви у једном – да не може, зар би та веровања опстајала хиљаде година. Лековитост извора спомиње се и у претхришћанским временима.
Лековити извор и народна веровања и предања о њима представљају живо наслеђе које може квалитетно представити локалне заједнице у оквирима, рецимо, бањске туристичке понуде. Ето на пример, у крају око Белог блата, нема очних обољења. Место где вековима добро видимо, то је лепа маркетиншка прича, закључује саговорник листа Политика.
