У дубинама тропских крајева, где човекова нога ретко ступа, простиру се миленијумима старе, недирнуте и густе шуме које носе назив прашуме. Ове природне катедрале живота представљају један од највећих биолошких резервоара на планети. Стручњаци процењују да више од половине укупне флоре и фауне управо ту налази своје уточиште. Оно што је фасцинантно јесте да ни данас није откривен сав живот који у њима обитава — готово свака експедиција у поједине прашуме доноси откриће нових, до тада непознатих врста.
Највише прашума се налази у тропским пределима, али нису ограничене само на те ширине. Њих можемо наћи и у местима као што су Пољска, Белорусија и чак Велика Британија. Међутим, човеков немар и потреба за ширењем насеља доводе до све чешћег уништавања ових драгоцених екосистема. Сеча прашума не представља само губитак станишта за многе врсте, већ и један од главних узрока глобалног загревања, јер се смањује способност природе да апсорбује угљен-диоксид.
Прашуме нису само ботаничке ризнице — оне су и огледало равнотеже између човека и природе. Њихово очување није питање избора, већ нужности, ако желимо да сачувамо планету за генерације које долазе.Најчешће у тропским крајевима * Миленијумима старе, недирнуте и непроходне шуме називају се прашуме и у наше доба највише их има у тропским пределима. Према проценама стручњака, више од половине биљног и животињског света живи у њима, а приликом бројних експедиција у појединим прашумама стално се проналазе нове врсте. Услед човековог деловања бројне прашуме су искрчене и на њиховом месту су подигнута насеља, што утиче на глобално загревање. Осим у тропима, прашума има и у Пољској, Белорусији, Великој Британији…
