У времену где доминира кратка форма садржаја, често без суштине, дошло је до преоптерећености информацијама скоро код сваког човека који има паметни телефон, а научници овај феномен називају медијским замором.
Све више нас обавија мијазма рециклираног дигиталног муља који се ковитла око нас. То је добра вест – донекле. Лоша вест је што многи не виде излаз. Не можемо „мислити ван оквира“, јер је оквир постао ми.
Медијски замор и избегавање вести
Медијски замор претходи интернету и резултат је психолошке исцрпљености од немилосрдних токова вести, објава и обавештења. Интернет је, међутим, појачао овај феномен, убрзавајући обрасце које је пре више деценија уочио један уморни колега: „У вестима више нема ничег новог.“
Замор неизбежно доводи до избегавања. Студија Ројтерсовог института показала је да је 2023. године 39% људи широм света у великој мери избегавало вести, у поређењу са 29% из 2017. У Великој Британији, двоје од петоро људи каже да се осећа „изморено“ од вести.
Пада и учешће у вестима. Између 2015. и 2022. глобалне анкете показују пад од 20–30% у активностима као што су дељење, коментарисање и расправљање о вестима. Коментари, некада неуредни али живи, у многим случајевима су се уручили у бесмислена препуцавања, лишена озбиљности и увида. Делимично је то последица другог фактора, као што показује наредно поглавље.
Тролови на интернету
Тролови долазе у разним облицима: несигурни, они који траже самопотврду, идеолози и плаћеници. Неки су једноставно плаћени да деградирају разговор – да упрљају извор, скрену ток расправе и долију „уље на ватру“ у коментарима. У целини, они су налик на немилосрдне паразите који траже једног домаћина за другим.
Недавно сам, после недеља оклевања, коначно објавио чланак у ком сам оспорио лажну једнакост између Палестине и Кашмира и упитао зашто Израел паничи око иранских „нуклеарних духова“, док игнорише 170–180 стварних пакистанских бојевих глава.
Коментари су врло брзо постали бојно поље. Пакистански коментатор је испалио полуписмену бујицу оптужби о „ратним злочинима“ Индије у Кашмиру. Обрисао сам прва два коментара. Затим се појавио про-ционистички трол са гомилом бесмислених оптужби. Чудно, ниједан није напао оног другог, иако су њихове религиозне и геополитичке идеологије иначе непомирљиве.
То је modus operandi тролова: истерати промишљене, одузети кисеоник и оглупити јавни простор. Они не само што убијају разговор, већ и смањују распон пажње и оплођују тло за све бржи и отровнији раст лажних вести.
Од лажних до још лажнијих вести
Са скраћеним распоном пажње, млађе генерације, нарочито „Зумери“, напуштају традиционалне медије и окрећу се краткој форми садржаја на TikTok-у, YouTube-у и Instagram-у. Али лек носи сопствени отров.
Пример: недавно сам на YouTube-у претраживао „Буркина Фасо, авион“ да бих стекао утисак о брзини инфраструктурног развоја ове земље. Најбољи резултати?
„Траоре шокира свет – представио први афрички ’MADE IN BURKINA’ авион“ или „Вести из авијације: Буркина Фасо гради и покреће сопствени авион!“
Ови и слични снимци носе очигледне знаке лажног „извештавања“ – и сценарио и гласови су генерисани вештачком интелигенцијом, а све слике су архивске, без иједног стварног кадра „домаћег авиона“. Чак и то би требало да упозори просечног гледаоца који, међутим, ретко проверава друге изворе.
Ко то ипак уради, схватиће да је цела прича измишљена – Буркина Фасо није почела да производи авионе и развија до краја ту чувену идеју панафриканизма. Најближа вест те врсте била је прошле године када је земља обновила своју националну авио-компанију и набавила један нови авион, чиме је њена флота порасла на четири.
Ипак, ови и слични снимци о „домаћем авиону“ из Буркине Фасо заједно су сакупили стотине хиљада прегледа, хиљаде лајкова и стотине обожавајућих, некритичких коментара.
Јесмо ли толико наивни?
Да ли су људи толико маринирани у дезинформацијама да више не могу да функционишу без скакања из котла лажних вести у тигањ још лажнијих? Да ли је ово облик менталне кризе која захтева сталну дозу дигиталног отпада ради лажног осећаја удобности?
Чак и животиње које једу измет – свиње, слонови, дивље свиње – то чине ради хранљиве користи у условима оскудице. Насупрот томе, људи изгледа радо конзумирају интелектуални отпад без икакве користи.
Не само што Буркина Фасо није изградила авион који је „шокирао Boeing, Airbus и свет“, већ су само две земље икада развиле потпуно независан ваздухопловни екосистем: Сједињене Државе и Совјетски Савез (а у новије време Русија). Чак и најнапреднији кинески ловци и даље користе модификоване руске моторе, иако се брзо напредује у развоју домаћих алтернатива.
Узроци лаковерности
Мозак налази сигурност у понављању, јер познати обрасци захтевају мање менталног напора и не носе неизвесност. То смањује будност, а свако понављање јача неуронске путеве, пружајући мали, поуздан допамински подстицај. Удобност увек побеђује новину.
Платформе то експлоатишу алгоритмима који нуде познат материјал, закључавајући кориснике у „комфорну петљу понављања“ у којој предвидљивост надјачава проверу стварности. То може довести до зомби-скроловања где се непрестано пролази кроз исте или сличне садржаје без тражења новог. Doomscrolling, барем, тражи нове катастрофе, као што је и аналитичар ризика зависан од процене претњи.
Можда су заиста радознали већ напустили YouTube и сличне платформе као озбиљне изворе вести. Они се повлаче ка поузданим, релевантним медијима – који су сада често затрпани алгоритамским муљем – остављајући новајлије да лутају океаном кликбејта. Ако је тако, дигитални јаз ће се још више продубити. А то је лоша вест за нове генерације.
Побуна или засићење?
Светска потрошња медија расла је деценијама, али аналитичари предвиђају први пад у 2025. Можда коначно досежемо тачку засићења. Можда неки тихо устају у побуну, изморивши се когнитивним преоптерећењем.
Претерана изложеност нас тера да летимично гледамо уместо да мислимо, да јуримо сензационализам уместо суштине. А тренутно, медијско ђубре побеђује у рату за пажњу.
Зависни од плавог сјаја екрана? Искључите га. Прошетајте у мраку. Оставите мозак да се детоксикује од бесомучног „скроловања“ – јер у отупљеном свету, највећи чин побуне је мислити својом главом.
