Према УН-у, половина светског становништва већ се суочава са оскудицом воде и климатским променама, а очекује се да ће све већа тражња само повећати несташицу.
Употреба вештачке интелигенције шири се муњевитом брзином.
Али то је једна „жедна“ технологија, којој је потребна вода за хлађење и производњу огромне количине електричне енергије коју користи.
Према Уједињеним нацијама, половина светског становништва већ се суочава са несташицом воде и климатским променама, а очекује се да ће све већа тражња само погоршати ситуацију, преноси Би-Би-Си.
Да ли ће нагло ширење вештачке интелигенције погоршати ствари?
Колико воде троши вештачка интелигенција?
Извршни директор OpenAI-ја Сем Алтман каже да се за један упит ЧетГПТ-у потроши петнаестина кафене кашичице воде.
Међутим, студија професора универзитета у Калифорнији и Тексасу показала је да 10–50 одговора модела GPT-3 може потрошити и до пола литра воде – што је између две и 10 кафених кашичица воде по одговору.
Процене варирају у зависности од врсте упита, дужине одговора, локације где се обрада врши и метода израчунавања.
Процена од 500 милилитара за 10–50 упита укључује и воду употребљену у производњи енергије – као што је пара која покреће турбине у електранама на угаљ, гас или нуклеарну енергију.
Алтманова цифра можда то не узима у обзир.
На питање Би-Би-Си-ја, OpenAI није доставио детаље калкулације.
Ипак, потрошња воде приближно одговара том опсегу.
OpenAI наводи да ЧетГПТ одговара на милијарду упита дневно – а то је само један од многих AI ботова.
Америчка студија процењује да ће до 2027. године AI индустрија трошити 4 до 6 пута више воде годишње него цела Данска.
„Што више користимо вештачку интелигенцију, то више воде трошимо“, каже професор Шаолеи Рен са Универзитета у Риверсајду.
Како AI користи воду?
Онлајн активности – од имејлова и стриминга до генерисања есеја и дипфејкова – обрађују се у великим дата центрима, који се загревају током рада.
Вода, најчешће чиста, пијаћа, кључна је за хлађење ових система.
Неки системи испаравају и до 80% воде коју користе.
AI задаци троше више компјутерске снаге него стандардни упити, посебно сложени као што је генерисање слика или видео записа.
То значи више струје → више топлоте → више воде за хлађење.
Колико брзо расте потрошња воде због AI?
Велике технолошке компаније не објављују тачне податке, али је укупна потрошња у порасту.
Гугл, Мета и Мајкрософт – главни инвеститори у OpenAI – бележе значајан раст од 2020. године.
Гугл је скоро удвостручио потрошњу воде.
Amazon Web Services (AWS) није објавио своје податке.
IEA процењује да ће се до 2030. потрошња воде у дата центрима удвостручити.
Гугл је у 2024. извукао 37 милијарди литара воде – од чега је 29 милијарди испарило.
Да ли је то много?
Зависи од поређења.
На пример, то би покрило минималне дневне потребе за водом 1,6 милиона људи годину дана – или наводњавало 51 голф терен у САД током истог периода.
Зашто се дата центри граде у сушним подручјима?
Протести против дата центара постали су чести у сушним областима Европе, Латинске Америке и САД (нпр. Аризона).
У Шпанији је формирана група „Ваш облак исушује моју реку“.
Гугл је у Чилеу и Уругвају морао да паузира или измени планове због протеста.
Компаније бирају локације по факторима као што су цена земљишта, енергетска инфраструктура, обнова енергије и повољне регулативе.
Влажне области захтевају више енергије за хлађење и имају већи ризик од корозије.
Колико воде се црпи из подручја са несташицом?
- Гугл: 14% из области са „високим“ ризиком, 14% са „средњим“
- Мајкрософт: 46% из „оптерећених“ подручја
- Мета: 26% из подручја са „високим“ или „екстремним“ оптерећењем воде
- AWS: није објавио
Постоје ли друге опције за хлађење?
Суви (ваздухом засновани) системи постоје, али троше више струје.
Неке компаније развијају системе „затворене петље“ – где се вода циркулише без испаравања.
Постоје и пројекти који користе топлоту дата центара за грејање домаћинстава (Немачка, Финска, Данска).
Компаније често преферирају чисту воду због мањег ризика од бактерија и корозије, али се све више користе морске и индустријске отпадне воде.
Да ли се исплати еколошки?
AI већ помаже животној средини – проналажењем цурења метана, оптимизацијом саобраћаја итд.
УНИЦЕФ-ов Томас Девин каже да AI има потенцијал за образовање, здравље и борбу против климатских промена, али да би компаније требало да се такмиче у ефикасности, не у величини.
Он позива на отворени код како би се смањила потреба за енергетски и водно интензивним моделима.
Ипак, истраживачица Лорена Џауме-Паласи упозорава да масовни раст AI-а није еколошки одржив:
„Можемо да га учинимо ефикаснијим, али ћемо га тиме више користити.“
„На дуге стазе, немамо довољно сировина за ову трку.“
Шта кажу технолошке компаније?
угл, Мајкрософт, AWS и Мета наводе да пажљиво бирају методе хлађења.
Сви су поставили циљ да постану „водено позитивни“ до 2030. – да врате више воде него што потроше.
Финансирају пројекте обнове шума, мочвара, бољег наводњавања и откривања цурења.
- AWS: 41% ка том циљу
- Мајкрософт: „на добром путу“
- Гугл и Мета: велики пораст допуњене воде
Али Девин из УНИЦЕФ-а каже да „много тога још мора да се уради“.
OpenAI тврди да „вредно ради“ на ефикасности и да је „размишљање о најбољој употреби компјутерске снаге критично важно“.
Професор Рен позива на стандардизоване извештаје о потрошњи воде:
„Ако не можемо да измеримо, не можемо да управљамо.“
