Закон о ПИО предвиђа неколико изузетака за поједине категорије који права на принадлежност могу да остваре и без претходног престанка радног односа. Бивши директор који има 70 година и наставио је да ради уз сагласност послодавца у истој државној фирми којом је годинама руководио, али више није сигуран да ли је истом том пословодству потребан, а има снаге и воље да и даље буде запослен, поставља питање, може ли тако унедоглед? Или, ипак, једног дана мора да се пензионише, без обзира на добру вољу, умну и физичку снагу и искуство. Да ли је следећи корак да се такав запослени пребаци на уговор о привременим и повременим пословима и колико у том случају још може дуго да ради? Неограничено, или ипак Закон о раду и за то прописује горњу границу?
Управо је то питање овог бившег директора који би по годинама већ требало да ужива у пензији, али он не мирује, већ би да настави да ради. Каже, када престане да мисли и креће се, то више неће бити он. Како предвиђа Закон о пензијском и инвалидском осигурању, по остваривању права на пензију сви корисници старосне или превремене старосне пензије могу да раде, с тим што они осигураници који не припадају изузетим категоријама морају да оставе макар један календарски дан у коме неће бити у осигурању како не би довели у питање утврђено право.
Закон о ПИО предвиђа неколико изузетака за поједине категорије осигураника који пензију могу да остваре и без претходног престанка осигурања. Овакав критеријум одређен је за предузетнике, а право на старосну или превремену старосну пензију без престанка осигурања могу да остваре и изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи.
Може се приметити да је законодавац при доношењу овакве одредбе имао у виду специфичности појединих занимања и чињеницу да би обавеза да се обављање делатности у потпуности прекине довела у питање сам посао који се обавља, а у неким случајевима и кориснике (посебно у случају хранитеља), како се може видети и на сајту ПИО фонда.
Упитани колико дуго може да се ради по уговору о привременим и повременим пословима, у Министарству рада за „Политику” кажу да је чланом 197 Закона о раду прописано да послодавац за бављење пословима, који су такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години, може да закључи овај уговор и са корисником старосне пензије. Такав уговор се закључује у писаном облику.
– Према томе, послодавац са пензионером овај уговор може да закључи и у више наврата за обављање одређених послова који су привременог и повременог карактера, с тим да је укупан број радних дана по основу свих уговора максимално 120 дана у једној календарској години – истичу у ресорном министарству.
Осигураници који су запослени у сопственом предузећу могу право на пензију да остваре тако што ће прекинути радни однос, уз задржавање оснивачког улога и права по том основу у предузећу. На пример, запослени коме је осигурање престало 5. марта не може поново да почне да ради већ 6. марта, оног дана када ће остварити право на пензију. Овај осигураник може поново да се запосли најраније од 7. марта. На овај начин остварено право неће бити угрожено каснијим осигурањем. Такође, ово је и први услов за успешно поновно одређивање пензије за пензионере који након пензионисања наврше још најмање једну годину стажа.
Они који раде по уговору о делу су вероватно најспецифичнији. Осигурање по овом основу карактерише то што трајање стажа уопште не мора да одговара периоду трајања уговора. Наиме, трајање стажа се одређује на основу плаћених доприноса, а сам период осигурања пријавом и одјавом коју би требало да подноси послодавац, онај са ким је лице закључило уговор. Међутим, уговори о делу су најчешће само „отворени”, односно одређен им је почетак, али не и крај.
Слична је ситуација и за „фриленсере”, лица која раде за иностране послодавце који немају представништво, као и за лица која обављају привремене и повремене послове, самостално или преко омладинских задруга. По својој природи, уговор о хранитељству је заправо уговор о делу. Ипак, специфичност овог посла определила је законодавца да ову категорију ослободи обавезе престанка осигурања.
Ипак, чак и када прекид рада није услов за пензију у Србији, сви који су радили у иностранству треба да провере да ли ће инострану пензију добити ако наставе да раде. Свака држава има специфичне прописе у вези са обавезом престанка осигурања и радом у току трајања права на пензију. Зато је најбоље да такви будући пензионери контактирају фондове у државама у којима су радили и провере да ли уз пензију могу и даље да раде у Србији.
– Изузетак су једино оснивачи предузећа који у њима не раде, који могу да задрже оснивачки улог у предузећу. То им је омогућила измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2018. године. Тада је ова категорија престала да буде обавезно осигурана – наводе у пензијском фонду.
