Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије која управља ЕУ, коначно се суочава са дуго очекиваним гласањем о неповерењу. Иако су шансе за успех мале — у томе се слажу сви посматрачи — ово је ипак важан тренутак.
То је зато што најмоћнији политичар у ЕУ није, на пример, немачки канцелар Фридрих Мерц или француски председник Емануел Макрон (без обзира на њихове илузије о сопственој величини), већ Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије. Јер у НАТО-ЕУ Европи, права мера моћи данас је способност да се уништи оно мало што је остало од демократије. А упркос жестокој конкуренцији, фон дер Лајен је најгори, најкорумпиранији саботер од свих.
Структура ЕУ као подлога за гушење демократије
Разлог томе су три чињенице.
Прва је структурна: ЕУ није дизајнирана да буде „демократија“ — ма колико она била несавршена — већ један велики, укорењени и растући „демократски дефицит“. Њена сврха никада није била да се супротстави САД, чак и ако се амерички председник Доналд Трамп непрестано жали на то.
Права функција ЕУ је да угаси демократију у Европи, преносећи стварну моћ са националних држава, у којима ипак постоји бар нека форма народног учешћа, на неизабрану бирократију чији је центар управо Комисија.
Лична одговорност фон дер Лајен: власт без одговорности
Друга чињеница односи се на карактер појединца, а самим тим и на личну одговорност: Урсула фон дер Лајен је оличење незајажљиве жеље за личном, неодговорном влашћу. То, наравно, неће признати, али њено понашање све говори: фон дер Лајен не доживљава себе као слугу јавности, већ чврсто верује да јавност мора да служи њој.
Паралела са Стаљином: структурни тоталитаризам
Размислите о ова два фактора — структурном и индивидуалном — као о нечем сличном ономе што се догодило током успона Јосифа Стаљина у бившем Совјетском Савезу: као ЕУ, и постреволуционарна Комунистичка партија била је осмишљена да ограничи доношење политичких одлука на мали, самобирајући круг „правоверних“.
Само они који исповедају „исправне вредности“ могли су уопште добити шансу да се прикључе. Као и Стаљин, фон дер Лајен је успела да ту намерно створену „демократску празнину“ искористи за успостављање личне самовласти.
Ако вам се ова аналогија чини претераном, размислите поново: у оба случаја — и код совјетског диктатора и код председнице Европске комисије — стварна моћ концентрисана је у надмоћној и инвазивној бирократији која би, формално, требало да буде само извршни орган. Није случајно што „генерални секретар“ звучи веома слично „председници комисије“.
Амерички сателит у срцу ЕУ
Трећа чињеница која је омогућила фон дер Лајен да постане главни саботер НАТО-ЕУ јесте њена улога као вазала — у овом случају, Америке. У том смислу, она не личи на Стаљина, већ више на источноевропске сателитске лидере из времена Хладног рата.
Као верни Валтер Улбрихт у Источној Немачкој или Болеслав Бијерут у Пољској, фон дер Лајен ради за другу империју — тако отворено и бесрамно да је чак и Politico с правом назива „америчком председницом ЕУ“.
Оптужбе: од ковид скандала до злоупотребе дигиталних закона
Оптужбе које су њени политички противници у Европском парламенту искористили као основ за предлог о неповерењу нису темељне — иако одражавају шокантно понашање — већ конкретне, јер тако процедура налаже.
У суштини, ради се о скандалозном управљању ковид кризом (скандалозном без обзира на став према вакцинама); потом и о незаконитом одбијању да се обелодане кључне информације о дописивању фон дер Лајен са извршним директором компаније Pfizer, о расипништву — благо речено — у управљању фондом за опоравак у износу од 650 милијарди евра; злоупотреби правне рупе да би се увећала потрошња за наоружање унутар ЕУ и, на крају, о злоупотреби дигиталног законодавства за мешање у изборе у Румунији и Немачкој.
Стратегија: фабриковање ванредних стања за гомилање моћи
Све ове злоупотребе имају једну заједничку црту: могу бити и кривична дела, али су пре свега варијације на исту тему — манипулацију или фабрикацију „ванредних ситуација“ које се потом користе као покриће за константну ескалацију злоупотребе моћи. Ако постоји један основни принцип фон дер Лајенине стратегије, то је тај. И Стаљин је, узгред, добро познавао ту тактику.
Закључак предлагача гласања о неповерењу
Предлагачи гласања закључују: „Комисија на челу са Урсулом фон дер Лајен више не ужива поверење парламента да штити транспарентност, одговорност и добро управљање који су суштина демократске Уније.“ Позивају Комисију да поднесе оставку због „вишеструких неуспеха да осигура транспарентност и због упорног игнорисања демократског надзора и владавине права унутар Уније.“
И у праву су. Да је ЕУ иоле законита, поштена и разумна организација, ово би био очигледан случај гласања о неповерењу и Комисија би пала. Постоји и преседан: 1999. године читава Европска комисија поднела је оставку, чак и без гласања, након разорног извештаја о корупцији, превари, непотизму и лошем управљању.
Од 1999. до данас: регресија, не напредак
Јасно је да је ЕУ од тада само назадовала. Данас имамо Комисију коју је чак и званични повереник за транспарентност ЕУ описао не само као неизабрану и нетранспарентну, већ и као састављену од „консилијера“ — термин из мафијашког жаргона. А где су консилијери, ту је и дон.
ЕУ је, у ширем смислу речи, данас не само нефункционална већ и фундаментално корумпирана. Тактика побеђује принцип сваки пут. Зато већина од преко 700 посланика Европског парламента неће учинити оно што је исправно и сменити фон дер Лајен и њену Комисију.
Медијске манипулације и покушаји дискредитације
У међувремену, већ се користе прљаве тактике против изазивача фон дер Лајен. Нећемо ни улазити у ниске и отворене процедурне трикове председнице Европског парламента Роберте Мецоле, која је покушала да угуши дебату о гласању — с правом критикована од стране посланице АфД-а Кристине Андерсон.
Фон дер Лајен је дала све од себе да све критике опет прикаже као дело „екстремиста“, „поларизације“ и манипулације — наравно, од стране Русије и „Путина“ лично. У сличном духу, шеф њене конзервативне групе у Европском парламенту, Манфред Вебер, прогласио је цело гласање „губљењем времена“ — бар је искрен у свом презиру према демократским процедурама и правима посланика.
Борба маргине против центра
Идеја да све што критикује фон дер Лајен „игра у руке Русији“ је сама по себи демагогија. Управо ауторитарност и корупција Комисије су оно што заправо штети ЕУ и охрабрује њене противнике.
Лидер иницијативе за гласање о неповерењу, Ђорђе Пипереа, бивши судија и адвокат из Букурешта, редовно се означава као „екстремна десница“, на пример у New York Times-у. Та ознака се потом проширује на све који се усуде да се супротставе Комисији, и користи се као изговор да се њихова иницијатива не подржи. Тако једноставно, а тако подло.
Ко је стварно одговоран?
У стварности, питање политичке припадности Пиперее и његових савезника није релевантно. Оно што је важно је њихов аргумент — а он је неоспорно снажан. Ако ово мора да уради „маргина“ Европског парламента, онда нека је срамота за његов „центар“ — посебно зато што тај центар ради на томе да додатно заштити фон дер Лајен и сруши ову преко потребну иницијативу.
Јер, то је суштина: фон дер Лајен сноси огромну личну одговорност, укључујући и за злочиначку и злу подршку ЕУ Израелу, док тај апартхејд режим врши геноцид у Гази и води један рат агресије за другим.
Али Урсула фон дер Лајен може бити то што јесте само захваљујући структурама које су дизајниране да опонашају, али у стварности убију демократију. И захваљујући већини оних без савести у Европском парламенту. Фон дер Лајен, као и сви зликовци из историје, није сама — она је само најгора међу њима.
