Од печенице до кулена, свињетина је једно од најчешће конзумираних меса у свету.
Ипак, док многи уживају у сочним порцијама, неки упозоравају на њен негативни утицај на здравље. Тако на пример, портал n-um.com у свом чланку наводи разлоге због којих се свињетина сматра штетном односно разлоге због којих узрокује болест.
Какав је утицај свињетине на наше здравље?
Да ли је унос ове врсте меса заправо опасан за наше здравље проверио је портал foodfacts.news.
„Када говоримо о утицају свињетине на здравље, не можемо генерално рећи да има штетан утицај на здравље, али истраживања показују повезаност њене конзумације са одређеним обољењима, зависно од унете количине и облика у којем се конзумира“, наводи специјалисткиња нутриционизма Кармен Кокот.
Може да пронађе место у нашој исхрани
У нутритивном смислу, објашњава, као и остале врсте црвеног меса, богат је извор висококвалитетних беланчевина, одређених минерала и витамина где посебно треба истаћи гвожђе које се у хем облику најбоље искоришћава у нашем организму. „То је посебно важно за жене у репродуктивном периоду које због менструалних крварења често пате од мањка гвожђа односно малокрвности“, истиче она.
Такође је добар извор цинка, селена и витамина Б – комплекса нпр. витамина Б1, неопходног за нормално функционисање нервног система, у свињском месу има 15 пута више него у истој маси пилетине, осам пута више него у јунетини и 6,5 пута више него у јагњетини.
Каже да када говоримо о конзумацији свињетине као потенцијалном ризику за здравље, говоримо првенствено о ризику од болести кардиоваскуларног система због веће заступљености засићених масних киселина и холестерола те повећаном ризику за рак дебелог црева што се углавном приписује повећаном уносу хемског гвожђа које има високу биорасположивост.
Када расте ризик од кардиоваскуларних болести?
Конзумација масних делова као што је врат, додаје, може повећати ризик од кардиоваскуларних болести, ако се конзумира често и у већим количинама, а такође већи проблем представља конзумација прерађеног црвеног меса које повећава ризик за колоректални карцином 15 одсто односно 21 за карцином колона и чак 34 за дистални карцином колона.
„Међутим, умерена конзумација свакако може пронаћи своје место у нашој исхрани“, наглашава Кокот додајући да је препоручљиво коришћење кртог свињског меса без масноћа припремљеног првенствено кувањем, динстањем или печењем у рерни.
Важна је комбинација са поврћем или житарицама
Прерадом меса, подсећа, на високим температурама (нпр. пржење, димљење) стварају се ароматски угљоводиници који су повезани с повећаним ризиком од развоја карцинома.
Напомиње да је важна комбинација свињетине с другом врстом хране попут интегралних житарица или круциферног поврћа као што је кељ, броколи, карфиол, нарочито у контексту хемопротективног утицаја круциферног поврћа и смањења ризика за колоректални карцином.
Конзумација свињетине из сопственог узгоја може бити избор у препорученој исхрани, каже Кокот.
Колико су битни порекло и начин узгоја свиња?
„Порекло и начин узгоја животиња имају знатан утицај на квалитет меса, здравствену исправност и потенцијалне ризике за здравље“, открива она.
Како каже, месо свиња узгајаних на природан начин односно храњених остацима хране из домаћинства и житарицама што је најчешћи начин узгоја у домаћинствима за личне потребе, квалитетније је и с мањим процентом масног ткива те повољнијим односом засићених и незасићених масних киселина.
Према њеним речима, конзумација свињетине из личног узгоја, нарочито у крајевима где се свиње традиционално узгајају, ако је умерена и припремљена препорученим начинима, може бити добар избор у препорученој исхрани.
„Ако се свињетина купује, препорука је куповина с проверених фарми које имају одрживе методе узгоја“, закључује вараждинска нутриционисткиња.
Потребно је пронаћи баланс између уживања у храни и очувања здравља
Магистар нутриционизма Марко Шимић указује такође на потенцијалну повезаност ове врсте меса са кардиоваскуларним болестима, као и појачани ризик од развоја рака пробавног сисзема. „Међутим, то не значи да је треба потпуно избацити из исхране већ је кључно бирати квалитетније изворе попут немасних делова из пројереног узгоја, припремати их на здрав начин и смањити унос прерађених производа“, мишљења је и нутрициониста Шимић.
Скреће нам пажњу да је исхрана богата биљним намирницама, влакнима и пожељним масноћама најбољи начин да пронађемо баланс између уживања у храни и очувања здравља и да уколико конзумирате свињетину у умереним количинама и бирате квалитетне изворе, нема разлога за забринутост.
Немасни делови свињетине попут филеа или бута нутритивно су вредни и могу се уклопити у уравнотежену исхрану. Поређења ради, додаје, 100 грама свињског филеа садржи отприлике исто протеина као пилећа прса, али с нешто више витамина Б групе, гвожђа и цинка који су неопходни у метаболизму производње енергије и раду нервног система.
Када настају проблеми?
С друге стране, појашњава, проблем настаје када се конзумира у прекомерним количинама или у облику прерађених производа попут кобасица, сланине и шунке. Такви производи често садрже високе нивое засићених масти, соли и адитива попут нитрата и нитрита који су повезани с повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и одређених врста рака.
„Зато, равнотежа између уживања у храни и дугорочног здравља није немогућа. Важно је доносити свесне информисане одлуке и бирати шта је најбоље за ваше тело“, поручује осјечки нутрициониста.
Бирати месо са мањих локалних фарми са традиционалним методама узгоја
Слаже се с нутриционисткињом Кокот да током пржења и роштиљања при високим температурама настају штетна једињења која се повезују с оштећењем ћелија и повећањем ризика од рака. „Ипак, то не значи да никада не смете уживати у комаду печене свињетине, али свакако је боље одабрати методе попут печења у рерни или кувања које не стварају толико штетних једињења“, каже Шимић.
Према његовим речима, често се говори о томе да је „масна“ или „нездрава“, али мало ко размишља о томе како начин узгоја животиња утиче на квалитет меса које завршава на нашем тањиру.
У индустријском узгоју, додаје, свиње се често држе у скученим просторима без природног кретања, а њихова исхрана се заснива на високоенергетским смесама како би што брже добиле на тежини. Како би се спречиле болести које се лако шире у таквим условима, често се користе антибиотици и хормони раста што може оставити трагове у месу.
Дугорочно гледано, унос таквог меса може допринети развоју отпорности на антибиотике код људи што је један од највећих јавноздравствених изазова данашњице, док се с друге стране свиње које се узгајају на отвореном хране природном храном и не добијају непотребне лекове, производе месо богатије хранљивим материјама и са бољим саставом масних киселина, истиче.
„Дакле, ако се одлучујете за свињетину, увек је боље бирати месо из мањих, локалних фарми које примењују еколошки узгој или традиционалне методе храњења“, констатује осјечки нутрициониста и додаје да тиме не само да смањујете унос потенцијално штетних материја него и подржавате одрживију и етичнију производњу хране.
Да ли црвено месо изазива рак дебелог црева?
Тврдња да је свињетина штетна за здравље није тачна односно њена прекомерна конзумација, као и друге врсте црвеног меса, може бити штетна и повећавати ризик од развоја споменутих болести.
Ипак, умерена конзумација немасних или мање масних делова свињетине, посебно оне из личог узгоја или са проверених фарми с традиционалним начином узгоја, може бити део уравнотежене исхране и представља извор вредних протеина, као и витамина и минерала.
