Шенген је, према оцени многих стручњака, драгуљ у круни европских интеграција, али на његову 40. годишњицу неколико држава чланица га доводи у питање, што изазива забринутост, пише Европска новинска редакција (ЕНР), у којој је и Хина.
Почетком лета пре 40 година представници влада Белгије, Немачке, Француске, Луксембурга и Холандије окупили су се на броду у малом луксембуршком селу. На тој симболичној локацији – на реци Мозели, на тромеђи Француске, Луксембурга и Немачке – налази се Шенген.
Тамо је 14. јуна 1985. потписан Шенгенски споразум. Споразум је имао за циљ укидање граничних контрола између држава чланица, утирући пут слободном кретању људи. У потпуности је спроведен 1995, чиме је успостављена зона слободног кретања у већем делу Европе.
Данас Шенгенски простор обухвата 29 држава: 25 чланица ЕУ, плус Исланд, Лихтенштајн, Норвешку и Швајцарску. Ирска и Вајар су једине чланице ЕУ које му се још нису прикључиле. Ирска то није учинила због зоне слободног кретања с Уједињеним Краљевством, док је Вајар у процесу приступања.
Друге земље такође желе да се придруже том клубу. Албанија, на пример, негује позитивну и растућу економску, политичку и безбедносну сарадњу са чланицама Шенгена, користећи слободно кретање без виза од 2010. и уживајући снажну подршку за интеграцију у ЕУ и Шенген.
Често сматран темељом европских интеграција, Шенгенски простор и даље ужива снажну подршку јавности. По испитивању Еуробарометра из октобра 2024, 72 одсто испитаника сматра Шенген једним од најважнијих достигнућа ЕУ.
Економске користи
Недавно приступање Румуније и Бугарске у јануару 2025. показује зашто. Након вишегодишњих одлагања, две земље су се коначно придружиле Шенгену – прво за ваздушне и поморске границе у марту 2024. – доносећи значајне економске користи. Приступање је повећало атрактивност Румуније међу страним инвеститорима, убрзавши проток роба и услуга, изјавио је румунски министар финансија Танцзос Барна.
Укидање граничних контрола поједноставило је логистику, смањило чекања и трошкове, и учинило Румунију конкурентнијом на европским тржиштима. Тадашњи бугарски премијер Николај Денков оценио је тај корак „највећим успехом бугарске дипломатије“ од уласка у ЕУ 2007.
Извршни директор Удружења бугарских друмских превозника, Димитар Димитров, истакао је да су чекања на граници с Румунијом до тада коштала сектор око 300 милиона евра годишње, а просечно време чекања било је од 10 до 15 сати.
У прва три месеца ове године, саобраћај између Румуније и Бугарске значајно је порастао. Готово 160.000 аутомобила прешло је границу, у поређењу са 128.000 у истом периоду 2024, према подацима румунске агенције за управљање путевима. Димитров је нагласио да чланство у Шенгену јача стратешку вредност Бугарске као саобраћајног чворишта између Турске и ЕУ, али да застарела инфраструктура остаје велика препрека.
Слична ситуација је и у Хрватској, која је Шенгену приступила у јануару 2023. Чланство ужива готово једногласну подршку грађана. Укидање унутрашњих граничних контрола веома је важно за земљу као туристичку дестинацију, јер многи туристи долазе аутомобилом. Од уласка у Шенген, километарске колоне на прелазима са Словенијом и Мађарском су нестале, нарочито викендом током лета.
Поткопава ли се Шенген?
Иако су користи од Шенгена неоспорне, последње деценије појавили су се и изазови. Неколико земаља поново је увело унутрашње граничне контроле, углавном ради борбе против миграција и тероризма.
Иако су контроле враћене, то не значи рутинско заустављање сваког возила, па многи путници и даље не осете застоје. Током пандемије коронавируса, многе земље су привремено затвориле границе.
Након терористичких напада у новембру 2015, Француска је поново увела контроле на границама с другим шенгенским државама и продужава их сваких шест месеци – тренутно до 31. октобра 2025.
Аустрија је 2015. увела контроле на граници са Словенијом и Мађарском због миграција, а оне су више пута продужаване, узрокујући економске проблеме и потешкоће за путнике и бизнисе.
Словенија увела контроле Хрватској
У октобру 2023, Словенија је увела контроле на граници с Хрватском, која је тек приступила Шенгену, као и с Мађарском. Одлука је уследила након што је Италија вратила контроле са Словенијом због ситуације на Блиском истоку, мигрантских токова на балканској рути и безбедносних разлога. Те контроле и даље важе.
У Хрватској се страховало да ће све бити враћено на старо, али то се није десило јер се не врше систематске контроле сваког возила или путника, па саобраћај углавном тече несметано.
ЕУ каже да су привремене граничне контроле дозвољене само у случају озбиљне претње по јавну политику или унутрашњу безбедност – и то само изузетно, у крајњој нужди.
Државе могу увести контроле са важећим оправдањем, које се може продужавати сваких шест месеци, најчешће до две године. За продужење се оправдање мора променити.
Тренутно су Словенија, Аустрија, Холандија, Данска, Француска, Норвешка, Шведска, Немачка, Бугарска и Италија поново увеле контроле у одређеној мери.
„Шенген мора преживети“
Нова немачка влада је, откако је преузела дужност прошлог месеца, појачала граничне патроле, што изазива незадовољство код суседа.
„Морамо избећи поновно подизање граница у људским главама. Шенген мора да преживи“, рекао је луксембуршки министар унутрашњих послова Леон Глоден током састанка с немачким колегом крајем маја.
Градоначелници Стразбура и Кехла (с друге стране Рајне) жалили су се канцелару Фридриху Мерцу на контроле које ремете свакодневни живот и смањују број људи који прелазе границу у куповину.
Немачка већ десет година поступно уводи контроле да би смањила нерегуларне миграције. Нова влада је то интензивирала – чак допуштајући граничарима да одбију мигранте који желе да затраже азил.
Пољски премијер Доналд Tusk критиковао је ту одлуку јер је много миграната враћено из Немачке. У среду је запретио да ће увести контроле с Немачком, рекавши да ће оне „врло вероватно“ бити уведене овог лета ако се притисак настави.
Неке државе избегавају контроле
Ипак, многе земље нису прибегле привременим контролама.
Белгија је пооштрила гранична правила само током пандемије крајем 2021. То је значајно, с обзиром да је била под притиском због миграција и безбедносних инцидената попут напада у Бриселу 2016.
Када су Француска, Немачка и Холандија уводиле контроле, Белгија је бранила слободу кретања и настојала заштитити трговину.
Португал такође ретко уводи контроле – осим током великих догађаја попут Папине посете Лисабону 2010. и пандемије. Јавност у Португалу углавном подржава Шенген као симбол интеграција и слободе кретања, иако расте свест о безбедносним и мигрантским изазовима.
Промена става
Промену става према Шенгену приметила је и кустоскиња музеја европског пројекта у луксембуршком граду Шенгену.
Обновљени музеј биће поново отворен ове суботе у склопу обележавања 40 година Шенгена.
„Много се тога променило откако је музеј отворен 2010. Тада су се отворене границе славиле“, рекла је директорка музеја Мартина Кнеип. „Али кад су дошле пандемија и мигрантска криза, одједном се чуло: ‘Шенген је мртав и нико га не жели, он је за све крив.’“
Зато је одлучено да се музеј обнови, да би се одговорило на промењену перцепцију.
„У музеју свако може да види колико је идеја Шенгена вредна и значајна“, рекао је начелник Шенгена Мишел Глоден. „Успели смо да уклонимо границе између држава и не смејемо дозволити да се оне икад врате – ни у стварности, ни у главама људи.“
