За многе то вероватно није лако да наведу пет претраживача, јер већина користи само Гугл. Да Гугл има монопол над интернет претрагом, у августу је званично потврдио и суд у САД.
Само по себи, то правно није проблематично, јер су монополи у САД легални. „Међутим, не смете предузимати кораке који учвршћују тај монопол“, каже Николас Гугенбергер, професор права на Универзитету у Хјустону.
Монопол – непоштеним средствима
Суд је констатовао да Гугл свој монопол брани непоштеним средствима.
У центру поступка били су вишемилионски послови, захваљујући којима је Гугл претраживач унапред подешен као „главни“. На пример, Гугл је платио Еплу милијарде како би његов претраживач био постављен главни у Сафари прегледачу на Ајфону. Корисници могу у сваком тренутку изабрати другу претраживачку машину – али многи ипак остају при почетној поставци.
Ова моћ на интернету могла би да има драстичне последице за Гугл: Министарство правде САД прети да ће разбити ту компанију из Калифорније. Али колико је то реално и колико дуго би могло да траје док се донесе одлука?
„Желимо конкуренцију међу компанијама како би постале најбоље – а не зато што користе свој монопол и осигуравају своју моћ кроз уговоре“, каже Џонатан Кантер из Министарства правде у Вашингтону.
„Верујемо да су компаније боље када имају конкуренцију која их притиска.“ Његов највећи и најтежи задатак је да то поново спроведе у случају Гугла.
Шта Гугл чини толико моћним?
Готово сви претражују интернет помоћу Гугла. Мајкрософтов Бинг, ДуцкДуцкГо или Yахоо готово да не играју никакву улогу.
Коришћењем огромних количина података својих корисника, Гугл може циљано да пласира огласе: Само прошле године, Гугл је само од свог претраживача зарадио око 480 милијарди долара.
Претрага је такође уско повезана са другим платформама Гугла, попут оперативног система за мобилне телефоне Андроид и претраживача Цхроме.
Поред тога, Гугл је до сада имао доста маневарског простора. Антимонополске агенције су, на пример, дозволиле куповину Јутјуба, па је Гугл могао додатно да расте – баш као и друге технолошке компаније. У једном тренутку то је увидела Влада у Вашингтону.
„Оно што видимо у Америци јесте буђење антимонополског права“, каже професор Гугенбергер. И Министарство правде и Федерална комисија САД предузели су мере против неких технолошких платформи и већ имају прве успехе пред судом, наводи Гугенбергер.
Разбијање би било добро, али вероватно до тога неће доћи
Да ли је разбијање Гугла реално? Пре ће бити да није, сматра професор Гугенбергер: „Ако бих морао да се кладим, рекао бих да суд неће наложити велико разбијање.“ Јер такве ствари су у САД изузетно ретке. Шансе за разбијање су испод 50 процената.
Много је вероватније да ће бити предузете појединачне мере. На пример, Гуглу би могло бити забрањено да склапа вишемилионске уговоре са Еплом како би остао главна претраживач.
Међутим, Гугенбергер каже и следеће: „Мислим да би било исправно наложити такво разбијање.“ То би био једини корак који би дугорочно осигурао повратак конкуренције.
Гугл се позива на интересе својих корисника
Према Гуглу, ограничења или чак разбијање имали би непредвиђене и негативне последице: С једне стране за америчку економију, а с друге и за кориснике.
Наводно, корисници би имали проблема да дођу до информација. У блогу компаније пише: „Широка ограничења уговора која имају за циљ да олакшају приступ Гугл претрази изазвала би проблеме људима који једноставно желе да дођу до информација.“
Такође, фирме би могле бити оштећене. Произвођачи телефона који праве уређаје за Гуглов оперативни систем Андроид можда би морали да подигну цене – тврди Гугл.
До коначне одлуке могло би проћи још много година
Случај „Сједињене Државе против Гугла“ траје већ годинама. То што је Министарство правде сада затражило да се разматра разбијање Гугла, најновији је развој у овом случају.
Коначну пресуду мора донети Врховни суд САД, а до тада је још дуг пут. „Тек смо на самом почетку“, каже професор Гугенбергер.
