Интернет је постао незаобилазни део нашег живота, који нам нуди много информација, забаве, комуникације и могућности. Међутим, интернет има и своју тамну страну, која може да угрози наше здравље и безбедност. Једна од опасних навика која се све више шири међу корисницима је тражење дијагнозе по интернету, уместо одласка код лекара.
Интернет је данас постао незаобилазан извор информација за све теме, па тако и за оне везане за здравље. Томе су свакако допринеле и друштвене мреже, али и инфлуенцери, чији садржаји, због великог броја пратилаца, доспевају и до најшире публике. Уз пораст њихове популарности, стручњаци су сложни да је дошло време у којем се, нажалост, пребрзо шире опасни и непроверени здравствени савети.
Са порастом популарности друштвених мрежа, али и са већом доступношћу интернета, сведоци смо забрињавајућег тренда ширења здравствених савета на интернету. Према једном америчком истраживању, здравствене информације на интернету већином траже запослене и факултетски образоване жене, старости између 35 и 64 године.
Сада помоћу једног клика мишем свако може врло лако да приступи разним дијагнозама, третманима, али и методама лечења типа „уради сам”. Није, међутим, проблем у доступности информација, него је упитна њихова веродостојност.
Вирално не значи и тачно
Један од бесмислених примера, који су привукли пажњу јавности, јесте савет о кућном уклањању младежа помоћу зубног конца – тако што се везивањем смањује проток крви, након чега израслина сама отпадне. Ту је важно послушати глас здравог разума и унапред знати да било какве сличне интервенције могу довести до опасне инфекције или дубоко оштетити кожно ткиво. Посета дерматологу увек паметнији избор од оваквих виралних савета.
Сведоци смо, такође, да многе објаве на Фејсбуку, Инстаграму, ТикТоку и Јутубу обећавају да лаке вежбе, а у неким случајевима само један покрет, могу дати раван стомак за само неколико минута на дан или танке и тониране ноге након месец дана вежбања. Осим ако немате врло ниске нивое телесних масти, трбушни мишићи су природно су прекривени слојем масти. Чак и да вежбате трбушњаке пет пута недељно, вероватно не бисте могли да их видите.
Још један опасан и широко распрострањен вирални тренд поставила је пре неколико година Ким Кардашијан кад је почела да пије лимунаду са активним угљеном.
„Кунем се, кад ово попијем, осећам се прочишћено и имам пуно енергије током дана”, изјавила је тада.
Стално узимање концентрованог облика угља у таблетама са лимунском киселином узрокује велике желучане сметње и може изазвати нападе дијареје, грчева и јаке надутости. Омета, такође, нормалан процес апсорпције у вашим цревима, што вас може учинити неспособним за апсорбовање витамина и минерала из хране или корисних супстанци из лекова које можда узимате.
Интернет здравствени савети, иако изгледају привлачни на први поглед, могу бити опасни и штетни по здравље. Осим важности критичког размишљања приликом усвајања информација са друштвених мрежа, изузетно је важно разликовати праве, медицински едуковане инфлуенсере од оних који се само тако представљају.
На интернету можемо наћи разне сајтове, форуме, блогове, видео клипове и друге садржаје који се баве здрављем и болестима, али то не значи да су они тачни, ажурирани, релевантни и проверени. Многи од њих су непотпуни, застарели, пристрасни, нетачни или чак лажни. Прихватање и примењивање разних савета, искустава, мишљења и препорука људи који нису стручни, нити знају нашу историју болести, симптоме, алергије, терапије и друге битне факторе из анамнезе, може бити веома опасно.
Када тражите медицинско мишљење по интернету, ви заправо сами себи постављате дијагнозу, што је врло ризично.
На тај начин можете да игноришете или умањујете своје симптоме и не потражите лекарску помоћ на време, што може да доведе до погоршања стања, компликација или чак смртног исхода.
Ако, на пример, ако имате бол у грудима, а на интернету прочитате да је то вероватно стрес или горушица, можете да пропустите да препознате срчани удар и да не позовете хитну помоћ.
С друге стране, преувеличање или погрешно тумачење ваших симптома може довести до тога да себи поставите погрешну или непостојећу дијагнозу, што за последицу може имати непотребни страх, анксиозност, депресију или хипохондрију.
Ако имате главобољу, на пример, а на интернету прочитате да је то могући симптом тумора мозга, можете да се уплашите и да помислите да сте смртно болесни, иако је главобоља најчешће безазлена и пролазна појава.
Када сами себи прописујете лекове, суплементе, биљке, дијете или друге третмане које сте нашли на интернету, без консултације са лекаром, може доћи до нежељених ефеката, интеракција, предозирања или тровања.
Због свега овога је важно да не верујете свему што видите или прочитате на интернету, нити да се ослањате на др Гугла када је у питању ваше здравље. Интернет може да буде користан само као додатни извор информација, али никако као замена за лекарску дијагнозу и терапију.
