У село Под Рудник, нешто више од 30 км од Крагујевца и око 20 км од Тополе, некада општина са неколико хиљада становника и неколико фабрика, а данас са око 800 становника, радознали туристи углавном долазе да посете три средњовековна манастира, чујте нешто више о Танаску Рајићу, устанику и Карађорђевом барјактару и о остацима средњовековног града Сребрника, али и видели ликовни атеље Јелене Лазић и најстарију воденицу у овом делу Шумадије. Овде има много туристичких потенцијала, нажалост неискоришћених, почев од бање Вољавча поред истоименог манастира и његове лековите воде, па до приче о деспоту Стефану Лазаревићу, првом седишту владајућег Српског совјета из 1805. године. , и кућа Душана Милошевића, члана првог олимпијског тима Србије, учесника Олимпијских игара у Стокхолму 1912. године. Добра новина у промоцији туризма у Страгарима је летњи фестивал са дугом традицијом „Шумадијски дани сливе“, који је оживео прошле године.
Они који су мрзели да шетају, радо су их дочекали ресторани и кафићи у центру села, док су главне улице претворене у пешачку зону.
Не треба заборавити да је недалеко од Страгара у граду Сребрнику 1426. године деспот Стефан Лазаревић сазвао државни сабор тадашњих највиших српских владара и црквених великодостојника, где је за наследника прогласио свог рођака Ђурђа Бранковића. На Благовести 1796. године, Карађорђе пред народом у манастиру тражи опроштај за убиство оца. Од тог дана па до краја Другог српског устанка, Благовештење је имало важну улогу у устаничким догађајима (у Првом српском устанку поред манастира се правио барут).
Манастир Петковица је највероватније подигнут крајем 13. века, за време краља Драгутина, а обновљен је почетком 15. века, за време деспота Стефана Лазаревића. Надгробни споменик са натписом сведочи да је Петковица постојала као мушки манастир за време кнеза Лазара. Трећи манастир Вољавча налази се на 5 км од Страгара. По предању потиче из 11. века, а обновљена је 1430. године. Манастирски објекти су реконструисани током 2005. године, када је у Вољавчи одржана прослава 200 година извршне власти у Србији, поводом састанка устаничког совјета у овом манастиру. На Вољавчу смо стигли кочијама, а игуманија Евгенија нас је дочекала пријатним речима добродошлице, обиласком светиње и разговором са стаблима ораха и трешње.
Њени гости били су бројни туристи, махом студенти, а поред сувенира, овде се може видети и етно поставка живота наших предака, намештај, везени радови, такозване куварице, и освежити се у Лазиној скулптури.
Поред стакла, Јелена и њена породица годинама најлепше мотиве Србије преносе на керамику и дрво, а Јелена је за свој рад више пута награђивана. Још једна атракција Страгара је најстарија воденица на ријеци Сребрници.
Мирослав Цицић је представник седме, а његови наследници осме генерације који одржавају ово место. Некада, у време Милоша Обреновића, на овој реци је било 68 воденица, а данас их је неколико. Према подацима којима располаже ова породица, њихов млин је стар скоро три века.
У млину ћете не само да видите како се брашно меље уз помоћ воде, већ ћете моћи да га купите по повољној цени, и интегрално и интегрално, од кукуруза, пшенице и ражи. Шумадија је још увек неоткривена дестинација за наше туристе. Страгари су само једно стајалиште, а да бисте дошли до њих из правца Тополе, проћи ћете кроз Доњу Шаторњу, где се налази манастир Никоље Рудничко, а даље на путу за Крагујевац је Влакча, село са најлепшим дворима, као и многа друга скривена места у Шумадији која треба благо разоткрити и згуснути.
