Чудотворну икону Мајке Божије Филеримске урадио је по благослову Пресвете Богородице половином I века Свети Апостол и Еванђелист Лука.
По предању, током првог века ову чудотворну икону Мајке Божије Свети Апостол Лука однео је у пустињу где су живели први монаси тзв. назореји. Она је тада добила име Богородица Филеримоса-Пустинољубна. После тога икону је Свети Апостол Лука пренео у свој завичај Антиохију. Не зна се тачно кад али чудотворна икона Мајке Божије Филеримске убрзо је пренета у Јерусалим ( највероватније током четвртог века ).
Царица Источног Ромејског Царства Евдокија, супруга цара Теодосија II, око 430. године икону Мајке Божије Филеримске преноси из Јерусалима у Константинопољ. Икона је касније похрањена у знаменитој Влахернској цркви.
Јовановци су је пренели у Свету Земљу
После напуштања Константинопоља од стране крсташа 1204-те године, многе хришћанске светиње су опљачкане, а међу њима и икона Пресвете Богородице Филеримске. Она је завршила у рукама римокатоличког моношкo-витешког реда Јовановаца, познатих још и под именом болничара или хоспиталци. Јовановци су ову светињу убрзо пренели у Свету Земљу.
Била је кратко и на Кипру
Они су потом од стране муслимана потиснути из Палестине, одакле су се повукли на острво Кипар где су провели 19 година ( од 1291. до 1310. ). Тако је икона Богородице Филеримске накратко пребивала и на Кипру.
Током 1310. године Јовановци су прешли на оство Родос гдје су саградили војна утврђења, болнице и своју резиденцију. Икону Филеримске Богородице похранили су у велелепном храму посвећеном Богомајци, православном древном светилишту званом „Филеримос“ близу града Родоса.
(По том манастиру и брду на коме је саграђен та икона се и до данас назива „Богородица филермска“, или „Филермоска“)..
Но острву Родос икона Филеримске Богородице спојена је 1484. године са десном руком Светога Јована Крститеља коју су Јовановци добили на поклон од турског султана Бајазита II.
Ове две светиње спојене су затим са делом Часног и Животворног Крста Господњег који им је поклоњен од Лудвига XII највероватније на почетку шеснаестог века.
Светиње су пребивале у Италији па на Малти
Због турских опсада острва (1480; 1522-1523) овe светињe пренешене су са брда Филеримоса у град и враћене назад све док Јовановци нису били приморани да напусте Родос и крену према Италији (1523).
У Италији (Месина, Баја, Ћивитавскја, Витербо) пребивале су до 1527. да би онда биле пренете преко Француске (Вијфранк, Ница 1527-1530) на острво Малту у место Биргу, у храм Св. Лаврентија (1530-1571) и коначно у град Валету (храм Св. Марије Победитељке 1571-1578, и у Јоанитску Катедралу Св. Јована Крститеља 1571-1798). Јовановци на острву Малти постепено стварају моћну државу. Године 1573. малтешки витезови су на Малти саградили и велики катедрални храм посвећен Светом Јовану Крститељу у којем су похранили све ове три велике светиње.
Крајем осамнаестога века (17. Јуна 1798. године) због немогућности да Малту одбрани од моћног Наполеона Велики Мајстор реда малтешких витезова Фердинанд фон-Гомпеш је са три велике светиње и вјерним витезовима напустио Малту коју су окупирали Французи.
У рукама династије Романов
После пропасти на Малти представници малтешког реда поклонили су 3, августа 1799. године три велике хришћанске светиње руском цару Павлу I Романову. Том приликом представници Јовановаца предали су цару Павлу I и документ о одречењу Фернинанда фон-Гомпеша од чина Великог мајстора који је потписан 6. јула 1799. године у Трсту. Тако је руски цар Павле I званично постао Велики мајстор реда малтешких витезова и власник три велике светиње.
Цар Павле I Романов дао је налог да се 12. октобра 1799. године, на дан склапања брака његове кћери Јелене Павловне са принцом Фридрихом Лудвигом, насљедником Мекленбуршко-Шверинским, три велике хришћанске светиње пренесу у новосаграђени царски дворац у Гатчину, тј. у придворну цркву Светог Апостола Павла.
Цар Павле I jе светиње оковао у чисто злато
У знак велике благодарности Богу на подареним светињома цар Павле I је платио да се све три велике светиње окују у чисто злато и украсе многобројним брилијантима, рубинима и сафирима.
Велике хришћанске светиње ипак нису остапе у придворној цркви у Гатчину већ су се чувале у цркви Зимског дворца руских царева у Петрограду.
После изградње саборног храма Светог Апостола Павла у Гатчину који је 29. јула 1852. године освештао митрополит Никонор светиње су поновно пренијете у Гатчино. Оне су по наређењу цара Николаја I Романова у Павловском Собору остале 40 дана ради поклоњења народа светињама, а затим су враћене у цркву Зимског дворца. Ово је постао обичај који се одржавао све до пропасти царске Русије.
Светиње су предате царици Марији Фјодоровној
У време страшних дана октобарске револуције светиње су се у почетку налазиле у цркви Зимског дворца али су убрзо пренесене у Гатчино гдје су ради сигурности остале све до недеље 13. октобра 1920. године. Тада их је настојатељ саборног храма Светог Апостола Павла протојереј Јован Богојављенски у присуству грофа Игњатева и још једног високог официра Беле Армије узео са собом и однео у Естонију.
Када су светиње пренете у естонски град Талин донета је одлука да исте буду предате јединој законитој власници, старој удовици, царици Марији Фјодоровној, супрузи претпоследњег руског цара Александра III и мајци посљедњег руског цара Светог Новомученика Николаја II.
Она је једна од ретких из династије Романова коју бољшевици нису убили током револуције и непосредно после ње. Три хришћанске светиње предате су старој царици Марији Фјодоровној 1920. године у њеном родном граду Копенхагену. Она их је похранила у руској цркви Светог Александра Невског у главном граду Данске.
Антоније Храповицки поклања све три светиње краљу Александру Карађорђевићу
После смрти царице Марије Фјодоровне, која се упокојила 13. октобра 1928. године, три велике светиње су још неко време пребивале у Копенхагену али је икона Мајке Божије Филеримске убрзо пренета у руски саборни храм у Берлин.
У знак блогодарности српском народу који је у њедра своје државе с љубављу примио хиљаде руских избеглица, поклоњене су током 1932. године благоверном краљу Југославије Александру Карађорђевићу све три светиње.
Десну руку Светога Јована Крститеља и део Часног Крста краљу Александру поклонио је Митрополит Руске Заграничне Цркве Господин Антоније Храповицки, а икону Филеримске Богородице поклонио му је Епископ Берлински Тихон.
После пада Београда априла мјесеца 1941. године краљ Петар II Карађорђевић је све три велике светиње, које су се до тада чувале у Белом Двору на Дедињу, пренео у манастир Острог.
По савету Патријарха српског Гаврила Дожића краљ Петар је светиње са делом свога блага поклонио Српској цркви и оставио у Острошкој светињи.
Светиње су отете од стране комуниста
После другог светског рата и победе комуниста који су и после завршетка рата наставили са гоњењем Цркве, три велике светиње су и даље тајно чуване у Острогу и нијесу изношене на светлост дана.
У једној полицијској рацији 18. септембра 1952. године којом приликом је на правди Бога ухапшен и ностојатељ острошког манастира архимандрит Леонтије Митровић, пронађене су и од цркве брутално отете три велике светиње и многобројне друге реликвије заједно са делом блага краља Петра II Карађорђевића.
Оне су пренете у Подгорицу где су се налазиле у сефовима МУП-а Црне Горе. Светиње су после извесног времена предате Верској Комисији СР Црне Горе.
20. јануара 1978. године су враћене митрополији Црногорско-приморској
Двадесетог јануара 1978. године десна рука Светога Јована и део Часног Крста враћени су Митрополији црногорско-приморској тј. ризници Цетињског манастира, а чудотворна икона Богородице Филеримске предата је од стране Верске Комисије Народном музеју Црне Горе на Цетињу на чување где се и данас налази.
Од момента одузимања светиња Цркви 1952. године па до данас са иконе Богородице Филеримске украдена су од за сада непознатих лица два врло вредна драга камена, рубин мањих димензија у ореолу Богородице и сафир великих димензија у центру Богородичине огрлице.
И поред недвосмислених усмених и писаних обећања републичких власти да ће икона бити враћена Цркви и после доделе средстава од стране Владе Црне Горе Цетињском Манастиру за адаптацију капеле у којој су све три светиње требало да буду похрањене, икона Богородице Филеримске недавно је на запрепашћење свих у Митрополији Црногорско-приморској изложена у тзв, Плавој Капели у Народном музеју Црне Горе.
