Чоколада је вероватно најпопуларнија посластица на свету и чак јој је посвећен један међународни празник који се обележава 7. јула, у знак сећања на дан 1550. годину, када су слаткиши наводно први пут стигли у Европу.
Људи широм света сматрају да је чоколада веома укусна, чини се – поједемо више од седам милиона тона годишње.
То је скоро килограм за сваку особу која живи на Земљи.
Али овај апетит има злокобне нуспојаве, као што су истакли бројни документарни филмови попут филма „Тамна страна чоколаде“ из 2010.
Индустрија чоколаде је дуго била под притиском да се позабави етичким питањима и питањима одрживости као што су крчење шума и коришћење дечјег рада у берби какао зрна, одакле долази слаткиш.
Дакле, како се индустрија носи са овим питањима, која бацају дугу сенку на веома профитабилан посао?
Одрживост: Одакле долази чоколада?
Дрвеће какаоа је прилично осетљиво и захтева велике падавине и високе температуре да би расло, као и покривеност шумама да би их заштитила од светлости и ветра.
Због тога само неколико земаља нуди те услове.
Само две западноафричке нације – Обала Слоноваче и Гана – одговорне су за скоро 52 одсто убраних какао зрна широм света, према подацима Агенције УН за храну и пољопривреду (FAO).
Климатске промене и крчење шума
Други проблем је крчење шума, а произвођачи често не оклевају да крче шумске површине како би засадили ново дрвеће.
Еколози сматрају да је узгој какаоа један од главних криваца за запањујућу стопу крчења шума у Обали Слоноваче. Подаци Светске банке показују да је земља изгубила 80 одсто шумског покривача у последњих 50 година – што је једна од највећих стопа крчења шума на планети.
А шума је и даље угрожена – америчка еколошка група „Свемогућа Земља“, која мапира крчење шума уз помоћ сателитских података, саопштила је да је у тој афричкој земљи само 2020. нестала шумска површина од 470 квадратних километара. Крчење шума је у великој мери повезано са климатским променама, које дугорочно угрожавају егзистенцију истих пољопривредника.
Доктор Мајкл Одиже, истраживач на Универзитетском колеџу у Лондону који је специјализован за афричку индустрију какаоа, верује да једноставна економија покреће овај зачарани круг.
Постоји огроман еколошки трошак укључен у узгој какаоа.
„Нажалост, ово ће се вероватно наставити јер су трошкови производње какаоа у шумском земљишту (девичанске шуме) нижи од травнатих површина и цене (какаоа) су прениске за одрживу производњу“, каже доктор Одиже за BBC. Индустрија каже да предузима кораке да почисти неред.
Амерички кондиторски гигант Марс, највећи светски продавац чоколаде, рекао је за BBC да је предузео кораке како би ланац снабдевања какаом учинио одрживијим, што укључује какао у потпуности „без крчења шума“ до 2025. „Незаконито набављен какао нема места у ланцу снабдевања Марса, наводи се у саопштењу у одговору на наша питања. Марс је такође истакнуо да је део Иницијативе за какао и шуме – јавно-приватног партнерства са владама Обале Слоноваче и Гане – која има за циљ окончање крчења шума и обнављање шумских површина у тим земљама.
Foto:BBC / Deforestacija i uzgoj kakaoa idu zajedno
Експлоатација деце
Постоје докази о кориштењу деце (и одраслих) у условима присилног рада у узгоју какаоа. Још 1998., Дечији фонд УН је рекао да се деца из суседних земаља систематски кријумчаре у Обалу Слоноваче да би радила на фармама какаоа. Ова пракса и даље постоји, наводи Друштво за борбу против ропства, невладина организација са седиштем у Великој Британији.
„Процене су да најмање 30.000 одраслих и деце ради у ситуацијама принудног рада у сектору какаоа широм света“, рекла је Џесика Тарнер, портпаролка Друштва за борбу против ропства, за BBC.
Али шира употреба дечјег рада је друго питање.
Термин се односи на рад који, према Међународној организацији рада (ILO), „лишава децу детињства“ – што укључује ометање школовања и нуђење штетних или опасних услова рада.
У 2020, студија Универзитета у Чикагу открила је да је двоје од петоро деце која живе у регионима Обале Слоноваче и Гане у којима се узгаја какао било укључено у рад који је класификован као опасан – активности као што су употреба оштрих алата, ноћне смене или изложеност хемијским производима који се користе у пољопривреди.
Индустрија чоколаде се од 2001. обавезала да оконча рад деце у производњи какаоа, као део међународног споразума под називом Харкин-Енгел протокол, aли је пропустила рок да постигне смањење дечјег рада за 70 одсто у Обали Слоноваче и Гани до 2020.
Светска фондација за какао (VCF), кровна организација неких од највећих светских играча у индустрији чоколаде, признала је проблем дечјег рада, цитирајући процене да само у Обали Слоноваче и Гани 1,6 милиона деце ради на узгоју какаоа.
На веб страници, VCF каже да има „нулту толеранцију на било какве случајеве принудног рада, модерног ропства или трговине људима у ланцу снабдевања“.
Организација такође каже да је посвећена „елиминисању дечјег рада у какау“ повећањем улагања у програме друштвеног развоја како би се позабавила тим проблемом – тврди да је само у 2019. новац додељен овим програмима био већи од целог периода 2001-18.
BBC је контактирао VCF за коментар, али није добио одговор до тренутка објављивања овог текста.
Izvor: Svetska banka / Mighty Earth
Да ли плаћамо поштену цену за чоколаду коју једемо?
Инкота, немачка невладина организација која води кампању „Маке Chocolate Fair“, каже да цене плаћене произвођачима какаоа подстичу проблеме са којима се суочава индустрија чоколаде.
„Узгајивачи какаоа су у дубоком сиромаштву и то је директно повезано са питањима као што су дечји рад и крчење шума“, рекла је за BBC Евелин Бан, саветница за људска права у Инкоти. У 2020, стручњаци за фер трговину проценили су да просечан фармер какаоа зарађује само 0,88 евра дневно, што је испод прага екстремног сиромаштва Светске банке (1,86 евра). Дакле, скоро један евро прага екстремног сиромаштва Светске банке (1,86 евра).
„Сиромаштво и све радне праксе које из њега произлазе углавном су последица ниске цене која се плаћа узгајивачима какаоа“, рекао је доктор Мајкл Одижи.
Покретачи кампања као што су „Инкота“ и „Fairtrade Foundation“ верују да је потребно повећати тржишне цене какао зрна да би се решила ова ситуација, а неке компаније за производњу чоколаде јавно су се обавезале да ће плаћати више пољопривредницима.
Један пример је Tony’s Chocolonely, холандски бизнис који је започео као активистичка платформа против принудног рада у индустрији чоколаде и тренутно је најпродаванији бренд чоколаде у земљи.
„Читав разлог зашто постојимо је да чоколаду направимо без рада деце и робова. А плаћање поштене цене (за какао) је велики принцип“, рекао је за BBC Бен Гринсмит, генерални директор компаније у Великој Британији.
И то не значи нужно да ће купци на крају платити много више за посластицу.
Инкота процењује да би цена чоколадице од 100 грама порасла за мање од 0,20 евра ако би узгајивачи какаоа били плаћени за производњу.
„То заправо није велико повећање и направило би огромну разлику за животе узгајивача какаоа“, тврди Бан.
