Под вођством Ђурђа Црнојевића, владара Зете, и уз ангажовање јеромонаха Макарија, штампарија је 4. јануара 1494. године завршила штампање „Октоиха првогласника“. Ова књига, позната и као „Цетињски октоих“, представља најстарију српску штампану књигу и једну од најважнијих богослужбених књига у православној цркви.
Структура и садржај „Октоиха“
„Октоих“ (грчки: осмогласник) састоји се од осам кругова црквених песама и осам гласова за појање. „Октоих првогласник“ обухвата песме за прва четири гласа, док је „Октоих петогласник“, штампан вероватно током 1494. године, наставак са песмама за преостала четири гласа.
Занимљиво је да је „Октоих петогласник“ прва илустрована јужнословенска књига, иако је сачувана само у фрагментима.
Штампарија као одговор на турска освајања
Штампање ових књига имало је за циљ да надомести угашене скрипторије у црквама и манастирима током турских освајања, омогућавајући очување и ширење духовне и културне баштине.
Ђурађ Црнојевић, као образован човек и љубитељ књиге, био је свестан вечног значаја писане речи и желео је да свом народу подари штампарију као средство очувања идентитета и традиције.
Остала дела Штампарије Црнојевића
Поред „Октоиха“, из Штампарије Црнојевића изашло је још неколико значајних дела, укључујући „Псалтир с последовањем“ и „Молитвеник“. Ове књиге су штампане у две боје, црној и црвеној, са украсима попут иницијала и заставица, што одражава високи ниво техничке и уметничке израде тог времена.
Сачувани примерци и њихов значај
Данас је сачувано око 105 примерака „Октоиха првогласника“, што сведочи о релативно великом тиражу и жељи издавача да књига буде дистрибуирана и у околним крајевима. Ови примерци представљају драгоцене артефакте српске културне и духовне историје, чувајући сећање на време када је штампана реч постала моћно средство очувања идентитета и вере.
