Тридесет евра за килограм добре кафе? Слабији приноси, ратови, прекинуте трговачке руте, климатске промене, мањак радника… Све то утиче на поскупљење зрна без којих многи не могу да започну дан.
Глобално тржиште и високи трошкови енергије чине топли напитак све скупљим, наводи немачки лидер на тржишту кафе Чибо.
Та хамбуршка компанија почетком маја је најавила да ће морати да „прилагоди“ цене пржене кафе:
„Прошле године многи трошкови су наставили да расту, укључујући и сирову кафу. Да бисмо наставили да нашим купцима нудимо квалитет на који навикли, сада и ми морамо да се прилагодимо.“
Новинари су ових дана поставили о томе питање Гепи, највећем европском увознику хране с глобалног југа, који послује по принципима фер трговине. „Тренутно смо у економски изазовној ситуацији“, одговара комерцијални директор Матијас Крот.
Из Гепе се жале на пад продаје који је изазвала уздржаност купаца због инфлације. Негативан утицај имају и високе цене сировина за кафу и какао, као и рат у Украјини.
Андреа Фитерер из Гепе забринута је због високих цена и флуктуација на тржишту сировина. Разлог за то су болести биљака које се јављају током узгоја монокултура, али и због климатских промена које са собом носе суше или прекомерне падавине.
Бриге и на глобалном југу
С друге стране продајног ланца су произвођачи на глобалном југу. И они су угрожени.
Како за Дојче веле објашњавају из заступничке груп Fairtrade international, цене подстичу неповољни временски услови, посебно у југоисточној Азији и Јужној Америци. То повећава страх од уских грла у снабдевању.
Fairtrade international саопштава: „Погоршана је ионако деликатна равнотежа понуде и потражње. Дуге суше у Вијетнаму, главном произвођачу кафе робуста, нашкодиле су биљкама. Бразил, с друге стране, који је главни извор арабике, пати од јаких киша које утичу на приносе.“
„Климатске неизвесности, поремећаји на међународним трговинским рутама и спекулативна природа многих инвестиција створили су на тржишту кафе савршену олују“, кажу у овој групи.
Бразил у предности
И оружани сукоби који су се распламсали широм света бацају сенку на тржишта, указује Карстен Фрич. Тај аналитичар немачке Комерцбанке прати дешавања на тржиштима „меких сировина“, у шта спадају и прехрамбене намирнице.
У изјави за DW он се позива на студију коју је припремило одељење за истраживање његове банке: „За разлику од робусте, на арабику готово уопште не утичу проблеми током транспорта кроз Црвено море, јер великим произвођачима арабике тај пут и није потребан. Ситуација је другачија с робустом, која се претежно производи у југоисточној Азији.“
Све има своје лице и наличје, па тако проблеми за једног произвођача, могу бити од користи за другог: „Значајно повећање цена и недостатак робусте могли би да повећају потражњу за арабиком. Ту је Бразил у предности, јер одатле долази 80 одсто светске бербе“, каже Фрич.
За највећег светског произвођача арабике, прогнозе су и без тога добре. „Постоје знаци који говоре да ће у сезони 2024/25. понуда кафе у Бразилу бити повећана“, каже Фрич.
Званичници у тој земљи су у прогнози објављеној у јануару навели да очекују повећање производње од 5,5 одсто у односу на претходну годину, односно на 58,1 милион џакова од по 60 килограма. Од тога ће у 40,75 милиона џакова бити арабика, а у 17,33 милиона робуста.
Прогнозе остају суморне
Међутим, представник једне немачке компаније за пржење кафе умањује тај опрезни оптимизам. Штефен Шварц, наиме, у изјави за магазин Шпигел, рекао је да очекује даља повећања цена – због проблема у регрутовању радника-миграната на плантажама, а и све веће потрошње за кафом у самим земљама у развоју.
„Имамо, дакле, мање приносе, мањак радника, а истовремено све већу потражњу“, каже он.
Све је вец́а потражња не само због тога што је кафа у Европи и САД „у тренду“. Промовишу је кафе-сомелијери, а и све је више оних који пију кафу и себе сматрају „познаваоцима“.
Цене подстиче и све вец́а потрошња у земљама које су хиљадама година неговале културу пијења чаја. У Јужној Кореји и Кини потражња за ароматичним зрнима кафе расте.
Морамо да се навикнемо на високе цене, закључује Штефен Шварц. Он сматра да би кафа требало да кошта од 25 до 30 евра по килограму. „Барем толико морам да будем спреман да платим ако желим добар укус, а важни су ми и еколошки и социјални аспекти.“
