Цена кафе на глобалном тржишту већ је дуже време на рекордним нивоима, уз врло лоше прогнозе.
Светско тржиште кафе пролази кроз нестабилно раздобље обележено комбинацијом климатских, економских и логистичких притисака. Аналитичари очекују највеће поремећаје у снабдевању у задњих десетак година.
International Coffee Организатион (ICO) међународна је организација за кафу. Основана је 1963. године у Лондону под окриљем Уједињених нација због економске важности кафе. Администрира Међународни споразум о кафи који је важан инструмент за развојну сарадњу и редовно објављује податке, анализе и прогнозе везане уз кафу.
– Глобално тржиште кафе суочава се с озбиљним поремећајима због климатских промена и геополитичких тензија. Суше у Бразилу и Вијетнаму смањиле су приносе арабике и робусте, две врсте кафе које се највише употребљавају, док америчке царине од 50 посто на бразилски извоз додатно подижу цене – стоји у њиховом последњем извештају.
Процењују да би до глобалне стабилизације цене кафе могло доћи тек за три године, када нове плантаже почну доносити плодове, уз услов да глобална ситуација остане онаква каква јесте.
Појас кафе
Кафа се узгаја у врло специфичном појасу на Земљи који се често зове “coffee belt” или појас кафе.
То је подручје отприлике између 23° северно и 25° јужно од екватора – где клима, надморска висина и тло омогућавају раст биљке Цоффеа арабица и Цоффеа цанепхора (робуста). То су регије с просечном температуром 18–24 °C, годишњом количином падавина 1500–2500 мм и надморском висином 600–2000 м.
Највећи светски произвођач је Бразил који покрива око 36 посто глобалне производње. Главни је извор арабице, уз растућу производњу робусте.
Други је Вијетнам с око 17 одсто удела у светској производњи. Затим следи Етиопија са 6,5 посто удела, Индонезија с око 6 посто те Колумбија с око 5 посто.
Ове земље заједно чине око 70 посто светске производње кафе. Бразил и Вијетнам доминирају због великих количина, док Етиопија и Колумбија имају кључну улогу у premium сегменту. Остале значајне земље укључују Хондурас, Уганду и Индију, али њихов удео је мањи.
На пораст цена кафе у последње време највише утичу климатске промене. Бразил и Вијетнам последњих година су погођени сушама и екстремним температурама због чега су приноси мањи, а производња скупља. С друге стране, Индонезија и Уганда суочавају се с поплавама које оштећују усеве и отежавају бербу, смањујући приносе.
Дугорочне климатске промене смањују површине погодне за узгој кафе.
Други фактор су болести – лисна рђа је гљивична болест која погађа арабицу, посебно у Латинској Америци, смањујући приносе за 10-20 посто у погођеним регијама. Повећана влажност погоршава ширење.
Додатни проблем је недостатак радне снаге. Берба кафе, посебно арабице, често је ручни процес који захтева пуно радника. У земљама попут Бразила и Колумбије, недостатак сезонских радника повећава трошкове јер се фарме боре с миграцијама радне снаге или урбанизацијом.
Расту и улазни трошкови – цене ђубрива, пестицида и горива порасле су због глобалне инфлације и поремећаја у ланцима снабдевања, што повећава трошкове производње.
Додатни изазов је питање одрживости – без обзира на глобалан раст цена кафе, приходи узгајивача остају ниски што доводи до напуштања фарми или преласка на друге усеве попут соје или авокада.
Царине и трошкови
Расте и притисак за одрживом производњом – потрошачи траже поштену трговину и органску кафу, што узгајивачима повећава трошкове због сертификовања и еколошких стандарда.
Напослетку, ту је и ерозија тла и деградација земљишта јер се због интензивног узгоја смањује продуктивност плантажа. У Колумбији и Етиопији, старење стабала кафе додатно ограничава приносе јер фармери немају средстава за обнову.
– Климатске промене и геополитичке тензије, попут царина на бразилску кафу, стварају савршену олују за тржиште кафе. Цене ће и даље бити рекордно високе јер глобални дефицит кафе траје већ четврту годину заредом – пише у свом извештају Ана Марија Линарес, економиста Светске банке за Латинску Америку.
Оно што посебно подиже коначну цену кафе у кафићу су и локални порези. На нивоу Европске уније, цена шољице у кафићима оптерећена је порезима који варирају између земаља, али најзначајнији је ПДВ, уз додатне трошарине на кафу коју има неколико држава у Европи.
Због увођења царина Бразилу, кафа у Сједињеним Државама за 21 посто је скупља него у истом раздобљу прошле године, пишу амерички медији.
Сваки поремећај на глобалном тржишту преноси се на крају на крајњег потрошача. Али, аналитичари међународне организације за кафу не очекују пад продаје. По њиховим проценама, у свету се на дан попије око 2,25 милијарди шољица кафе.
Очекују да ће у идућој години потрошња остати иста, али ће просечна шољица кафе бити скупља између 4 и 7 посто него у овој години
