Култура
Објављено:
Душан Радовић: По делима модерниста, по схватањима конзервативац
Готово све што је Душан Радовић писао, он је написао по поруџбини или задатку. Ако није било наруџбе, није било ...
Објављено:
Милош Лалатовић: Ијан Кертис — Трагични антихерој западне културе
Један од људи са огромним бременом, читаве хиљадугодишње цивилизације којој је припадао, био је Ијан Кертис, фронтмен бенда Joy Division. ...
Објављено:
„Дјеца Козаре“ Лордана Зафрановића пред публиком почетком следеће године?
Режисер Лордан Зафрановић завршио је филм „Златни рез 42/ Дјеца Козаре“ и нада се премијери на Берлинском међународном филмском фестивалу ...
Објављено:
Габријел Гарсија Маркес: Како је чувени нобеловац говорио о српском народу?
Габријел Гарсија Маркес (1927–2014), колумбијски писац, новинар и нобеловац, остао је упамћен као један од највећих приповедача 20. века. Рођен ...
Објављено:
Никола Мандић: „Што се боре мисли моје“ изложба слика Јане Стојановић
У установи културе „Пароброд,“ у четвртак 7. августа, отворена је самостална изложба слика Јане Стојановић под називом „Што се боре мисли ...
Објављено:
Између Тумана и Милоша Обилића: Ту одзвања и српски мит
Лети манастир Тумане, миријадама еона / лети и богиња туманска, и смрт, и васионаˮ пева у новој збирци песама „Тумане“ ...
Објављено:
“Најпознатији старац” – Ернест Хемингвеј
У Првом свјетском рату учествовао је на италијанском фронту, што је описао у роману “Збогом, оружје”. Искуства из Шпанског грађанског ...
Објављено:
Његош и српски идентитет: Шта кажу његова писма?
У погубној тежњи да идеологију „црногорства“ представе валидном, служећи се лажима или тек, полуистинама – режимски историчари су се латили ...
Објављено:
Шандор Петефи: Како је један Србин постао национално благо Мађарске?
Највећи мађарски песник и национални првак Шандор Петефи, који је погинуо 31. јула 1849. године, рођен је као Александар Петровић, ...
Објављено:
Велики српски глумац Зоран Радмиловић – непревазиђени мајстор импровизације
Глумачку каријеру је почео као студент 1960. године у Београдском драмском позоришту, а 1964. године прешао у Атеље 212. Легенда ...
Објављено:
Сања Савић Милосављевић: И свјетлост и со – о роману Владимира Коларића ,,Џеси и ја”
,,Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да ...
Објављено:
Креће обнова последње задужбине цара Душана
Министарство културе определило је 18 милиона динара за пројекте Народног музеја Аранђеловац за археолошко и непокретно културно наслеђе. Од опредељених ...
Објављено:
Старо српско песништво и корени поезије у нашем народу
С првим годинама XIII века, од времена Савиног књижевног и песничког рада у манастиру Студеница, српско песништво узима све веће ...
Објављено:
Изложба „Зубуни са Косова и Метохије“ у Етнографском музеју до 12. августа
Између зидова Етнографског музеја у Београду, где се чувају сећања нашег народа, тренутно се одржава изложба која је привукла велику ...
Објављено:
Владимир Коларић: Странци у овом свету
Свети Варсануфије Велики рекао је како да, ако смо већ странци у овом свету, треба тако и да се понашамо, ...
Објављено:
Каквим нас све важним животним лекцијама може научити чувено дело „Мали Принц“?
Мали Принц осваја срца читалаца широм света још од 1943. године. Написао га је пилот Антоан де Сент Егзипери током ...
Објављено:
Емир Кустурица на форуму у Вологди поводом Дана крштења Русије
Познати српски режисер Емир Кустурица учествовао је на Међународном форуму „Христови људи. Наше време“, који се први пут одржава у ...
Објављено:
Да ли сте знали да је Вивалди посветио оперу једном Србину?
Антонио Лучо Вивалди (1678-1741), венецијански свештеник, композитор и виолиниста, кога су у 20. вијеку прозвали „рокером барока“, умро је на ...
Објављено:
Милица Стојадиновић „Српкиња“: Песникиња чија поезија трепери од родољубља
Из далека долазише да виде њене „надземаљске очи”. Посјећују је Јован Суботић и Иван Мажуранић, Јохан Сајдл јој посвећује пјесму, ...
Објављено:
Милица Костић, сликарка са Косова и Метохије: Против неправде није довољан само глас
Схватила сам да мој глас није довољно јак, нема сврху, на неправду која нам се свакодневно дешава. Зато сам се ...
Објављено:
Филмске улоге које су критичари омаловажили, а време их претворило у култне
Филмска историја препуна је примера када су критичари погрешно проценили глумце или филмове. Неке филмске улоге и остварења с временом ...
Објављено:
Душан Опачић: Из прашине до светлости – трагови Мамонова
Четири године од смрти човека који није пристајао ни на шта осим на Истину Има људи који не припадају ниједном ...
Објављено:
Свечано обележен Дан општине Мионица – 29. „Мишићеви дани“ у родном селу славног војводе
Дан општине Мионица обележен свечаном академијом у част Војводе Живојина Мишића у Струганику, родном селу славног војсковође. Уручене су Златне ...
Објављено:
Темнићки натпис: Нajстарији споменик старословенске писмености на територији Србије
Нajстарији споменик старословенске писмености на територији Србије представља камена плоча названа Темнићки натпис. Овај споменик представља сведочанство о раној употреби ...
Објављено:
Слободан Владушић: Пекић и Црњански – једно (не)остварено пријатељство
Иако понеки од ауторитета у српској науци о књижевности и даље верују да Пекићев анимозитет према Црњанском није био утемељен ...
Објављено:
Милош Лалатовић: Како се преплићу књижевност и мистика?
Једна од ствари које се међусобно доста преплићу, иако се на први поглед не би рекло, јесу књижевност и мистика. ...
Објављено:
Култни филмови на „Маунтин фестивалу“ на Дивчибарима
Филмови редитеља Живојина Павловића „Кад будем мртав и бео“ и Горана Марковића „Национална класа“ биће приказани 1. и 2. августа ...
Објављено:
Милош Лалатовић: Стефан Цвајг — Јучерашњи свијет
„Јучерашњи свијет“ је књига Стефана Цвајга, бечког Јеврејина, у којој описује космополитски дух Аустроугарске монархије, гдје припадност нацијама, попут Јевреја, ...
Објављено:
Сима Тројановић — пионир српске етнологије и зачетник научног проучавања српског народа
Сима Тројановић, средњошколски професор, директор гимназије, кустос, утемељивач и две деценије (1901–1921) изузетан директор Етнографског музеја у Београду, а потом ...
Објављено:
Момо Капор: О Европи и Србима
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година ...
