Култура
Објављено:
Филмска индустрија у САД „умире“: Трамп царинама спашава Холивуд
Холивуд више није оно што је некада био – некадашњи симбол америчке културне моћи и гламура данас се суочава са ...
Објављено:
Петар Коњовић, родоначелник српске опере
Петар Коњовић је био управник позоришта, директор опере, диригент, редитељ, преводилац, писац, песник, мелограф, педагог, композитор. Ректор музичке академије, први ...
Објављено:
Два века Ђуре Даничића – глас разума, језика и науке
Српска академија наука и уметности прогласила је 2025. годину, годином Ђура Даничића, у част двестоте годишњице рођења једног од највећих ...
Објављено:
„Мојој мајци” у Италијанском институту за културу
У понедељак, 5. маја у 18 часова у Италијанском институту за културу у Београду биће отворена изложба „Мојој мајци“ Ивон ...
Објављено:
Отворен Музеј Надежде и Растка Петровића у Београду
Министар Никола Селаковић је подсетио да је Надежда Петровић била прва права представница експресионизма у српском сликарству, која је увела ...
Објављено:
Зоран Јанковић: Зашто (поново) читати Ајзенштајна?
Пре више од тридесет година, за свог првог гостовања у Београду, виолиниста Најџел Кенеди јавно је изнео тврдњу (коју ће ...
Објављено:
Философија егзистенцијализма у делима Фјодора Михаиловича Достојевског
Иако егзистенцијализам као филозофски правац добија свој пуни израз тек у XX веку, са мислиоцима попут Сартра, Камија и Хајдегера, ...
Објављено:
Србија откупила Предићев „Портрет девојчице са књигом у фотељи“
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је Србија откупила слуку Уроша Предића „Портрет девојчице са књигом у фотељи“ из ...
Објављено:
Иван Јокановић: Дан српског језика прогласити за државни празник
Као најбоље решење, које би нагласило значај српског језика, делује увођење Дана српског језика као државног празника, и то на ...
Објављено:
Христифор Црниловић – неуморни чувар српске традиције и уметности
Христофор Црниловић (1886–1963) представља једну од најзначајнијих личности у историји српске уметности и етнографије. Рођен у Власотинцу, Црниловић је својим ...
Објављено:
Да ли знате ко је била прва српска пијанисткиња?
Јованка Стојковић, прва пијанисткиња у Србији, била је ученица прослављеног Франца Листа, који ју је назвао најбољом пијанисткињом 19. века. ...
Објављено:
Зашто се Меша Селимовић изјашњавао као Србин?
Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. ...
Објављено:
Никита Сјундјуков: Како не бити конформиста?
На самом крају „Сна смешног човека“ Достојевски користи чисто кантовску фразу. „Рећи ћу и више: нека, нека се то никада ...
Објављено:
Идеолошки заокрет у Холивуду: Како је Трампова администрација променила ток америчке забаве?
Конзервативни ветрови који су преплавили Америку од 20. јануара 2025. стигли су све до Калифорније. Холивуд, некада глобална престоница прогресивних ...
Објављено:
Србски буквар и Србска граматика Петра II Петровића Његоша – темељи просвете у Црној Гори
Украшен крстом и ћириличним краснописом, Србски буквар из 1836. године представљао је праву просветитељску револуцију у Црној Гори. Штампан је ...
Објављено:
Свет ће љубављу спасити „природу своју”
Сигуран сам да би и данас Фјодор Михајлович Достојевски призивао свет да се врати истини, каже Хаџи Ненад Маричић, који ...
Објављено:
Др Ђорђе Вуковић: Иве Андрића песма о краљевим војскама
У књижевност Иво Андрић (1892 – 1975) ушао је као песник. Песме је писао још као гимназијалац, а наставио да ...
Објављено:
Књижевно вече посвећено Милунки Савић у Дому Војске Србије — вече сећања на Српкињу коју не смемо заборавити
У уторак, 22. априла, са почетком у 19 часова, Дом Војске Србије у Београду биће место посебног културног догађаја: књижевно ...
Објављено:
Феномен Нетфликсове серије „Адолесценција“: Знамо ли шта је у главама и душама наше деце?
Знамо ли шта нам деца заправо раде за компјутерима, у својим удобним собама? Шта се збива у конфузним тинејџерским главама ...
Објављено:
Светозар Ћоровић: Највећи херцеговачки идеалиста
Светозар Ћоровић био је један од оснивача српског културног покрета крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Био је изузетно активан ...
Објављено:
Зашто данас читати Мешу Селимовића: Кметови по традицији, кабадахије по жељама
Ко чита Селимовића данас и зашто? Шта нам у времену све краћих и једноставнијих порука значе неисцрпни нивои његове прозе ...
Објављено:
Милош Лалатовић: „Паклена поморанџа“, мит или стварност?
Један од контроверзних филмова Стенлија Кјубрика је и „Паклена поморанџа“ из 1971. године. Филм је настао по истоименом роману Ентонија ...
Објављено:
Лазарево васкрсење у делу “Време чуда“ Борислава Пекића
Ове године прослављамо деведесет пет година од рођења Борислава Пекића и шездесет година од објављивања романа Време чуда. Пекићево интересовање ...
Објављено:
Милош Лалатовић: Чудовишни свијет Шарла Бодлера
Један од најшокантијих пјесника свога доба, па и данас, свакако јесте Шарл Бодлер. Несхваћен за свога живота утјеху је тражио ...
Објављено:
Како је златни аварски појас, чувајући своју тајну, постао незаобилазан део српске историје?
Златни аварски појас, један од најважнијих и највреднијих археолошких налаза у Србији, не само да носи изузетну културну и историјску ...
Објављено:
„Осветници и клеветници“ – Историјске приче које разобличују митове о братству и транзицији
Заједничка нит свих прича у збирци „Осветници и клеветници“ јесте све оно што се провлачи у последњих 200 година српске ...
Објављено:
Владимир Коларић: Преображени светови – изложба Филипа Џолића
Изложба Филипа Џолића у галерији МиниТаур у Земуну „Mеtanoia / Преображај“ (5–15. април 2025) носи привидну грешку у наслову, с ...
Објављено:
Милош Лалатовић: Ниво последњег урбаног монаха — Велимир Веља Павловић
Гледајући по фејсбуку, прије скоро три године, случајно на њему сам налетио на фотографију новинара Веље Павловића, гдје се саопштава ...
Објављено:
Млади виртуоз на хармоници Ђорђе Перић освојио „Гран при“
Млади виртуоз Ђорђе Перић освојио је престижну награду Гранд при на Деветом међународном фестивалу „Пакси хармоника“ у мађарском граду Пакшу. ...
Објављено:
Једини познати сценарио Годаровог „До последњег даха“ на онлајн аукцији
Пронађено је око 70 страница са белешкама режисера. Једини познати сценарио за новоталасни класик Жан-Лик Годара „До последњег даха“ наћи ...
