Сањам о једном уређају који би могао да уради све. Уместо тога, када крећем у канцеларију, пакујем један или два телефона, преносиву батерију, лаптоп, Киндл, нови производ који тестирам и бар један пар бежичних слушалица.
У ранцу се налази торбица пуна каблова и адаптера. На себи обично имам између два и четири носива уређаја. Знам да је мој живот „гаџет максималистички”. Али сигуран сам да ће једног дана моћници одлучити и друштво ће прихватити следећи обавезни, свемоћни уређај који ће заменити телефон.
Гугл, међутим, не делује да тако мисли. Бар не ако судим по ономе што сам видео на прошлонедељном догађају у Бруклин Неви Јарду.
Гугл у Бруклину
У студију у Бруклин Неви Јарду, Гугл је представио четири телефона, паметни сат и пар слушалица. То је прилично уобичајено за једно представљање производа, али нешто у овогодишњим новостима било је другачије.
Није то био само чудан формат презентације или латентна анксиозност због тога што је Gemini уграђен у сваки кутак сваког производа. Био је то необичан осећај да АI неће бити тај који ће срушити „ограђене баште”, већ ће их ојачати. Уместо да поједностави број уређаја које носимо, он би их могао умножити.
Носиви уређаји као авангарда
Реч „вајб” се данас превише користи, али у том чудном ТВ студију у Бруклину заиста сам осетио промену у вибрацији мобилног рачунарства. Посебно када је реч о носивим уређајима. Док су раније аналитички текстови и дискусије на интернету тврдили да су носиви уређаји „мртви”, сада се та категорија позиционира као авангарда за АI.
„Првих 15 година носивих уређаја било је усмерено на прикупљање података, на такозвани квантфиковани живот. Ту је Фитбит и почео,” објашњава Сандип Вараич, водећи човек за Пиксел носиве уређаје у Гуглу.
„То су били епизодични подаци, а сада се све брзо креће ка континуираним увидима, јер голи подаци сами по себи не значе много. Прелазимо од потпуно генеричног ка нечему врло личном.”
АI и лични подаци
Јасно је у ком правцу све ово иде. Носиви уређаји генеришу огромну количину података. Много је теже него што звучи пронаћи у тим подацима корисне и применљиве увиде, на начин који је разумљив и одржава интересовање на дужи рок. То је управо задатак у коме би АI, бар теоретски, требало да буде одличан — зато данас сваки фитнес мерач и апликација ускачу у тај воз.
Истовремено, како Вараич описује, носиви уређаји су „једини уређаји у нашем дигиталном животу за које је загарантовано да су стално на телу”. Телефон делује као да је залепљен за руку, али може остати на столу, у торби или бити искључен на концерту.
Ако желите најперсонализованијег, увек доступног АI асистента, он мора да зна апсолутно све о вама. А има ли бољег начина за то него да буде — на вама?
АI хардвер је у такозваној „шпагета фази“
Проблем са АI хардвером је што смо у такозваној „шпагети фази”. Нико не зна која ће формула победити, па се свака могућа идеја баца на зид у нади да ће се нешто залепити. Имамо уређаје који вас стално снимају и тврде да су вам „друга меморија”. Мета мисли да су мултимодалне паметне наочаре савршена капија за АI.
Џони Ајв и Сем Олтман могу себи да приуште да буду нејасни у вези са својим пројектом јер шта год да кажу у овој фази може испасти тачно.
Али, ако питате Гугл, ниједан форм фактор неће бити апсолутни победник.
Оно што је занимљиво јесте да се АI развија тако брзо да се било који став о хардверу може врло брзо променити.”
Уместо тога, Чандра каже да се Гугл препушта „шпагети менталитету”. То подразумева отвореност за експериментисање. Довољно је погледати Android XR, њихову платформу за паметне наочаре. Други део стратегије је „максимално искоришћавање уређаја које већ имате”. Телефон је почетна тачка.
Паметни сат и слушалице су природни продужетак, али пуни потенцијал АI хардвера још увек није откључан.
Будућност је мрежа уређаја
„Будућност ће бити веома разноврсна колекција додатака које ће људи бирати према својим потребама, у складу са својим окружењем и оним што им је важно,” објашњава Чандра. „Наш посао је да све то повежемо тако да буде небитно који уређај користите.”
Вараич се слаже. Гугл, каже он, гледа на ове промене као на савршено уклапање у визију амбијенталног рачунарства — света у ком ваши уређаји нестају у позадини, аутономно и проактивно одговарајући на сваку вашу потребу. (Када, на пример, уђете у собу, ваши АI сијалице могу да пребаце светло у блажи режим јер „знају” да сте управо послали поруку пријатељу да вас боли глава.)
Али амбијентално рачунарство никада неће бити откључано ако постоји само један свемоћни уређај. Нити ако ови уређаји не „говоре” заједничким језиком. Зато је логично што Гугл представља Gemini као лепак који све држи на окупу.
Телефон више није довољан
Данас није довољно имати само паметни сат…
…или само слушалице…
…или само телефон. Потребно је имати све, а у свима ће бити АI.
Делом, овај заокрет постоји јер је паметни телефон стар скоро 20 година. Гаџет који је некад изазивао страхопоштовање, данас делује више као Тојота Камри него као Ферари.
Директор Веризона, Ханс Вестберг, рекао је прошле године да су „узбудљива времена прошла” и да многи људи телефоне задржавају три године или дуже.
Из те перспективе, гурање ка АI хардверу добија смисао. Али делује неусклађено са оним што људи кажу да желе. Гуглови извршни директори тврде да је циљ Gemini-a (и АI-а уопште) да олакша људима живот, да им врати време.
То је племенита мисија која се поклапа са осећајем замора модерног, стално „онлајн” живота. Али чак и када видим вредност у појединим деловима те визије — тешко је поверовати да ће додавање још више уређаја са АI-ем решити тај егзистенцијални умор.
Ово је оно у шта Гугл улаже све снаге
Ипак, ово је оно у шта Гугл улаже све снаге. Зато Pixel 10 и Pixel Watch 4 делују као уређаји са јасним ставом у мору итеративних надоградњи.
Зато видимо да паметни прстенови добијају на популарности и зашто Мета коначно бележи успех са паметним наочарима после година неуспеха у промоцији метаверзума.
Сви траже следећи велики заокрет у причи, а за сада он се слива ка АI носивим уређајима. Многим, многим уређајима.
