У контексту све жешћег геополитичког сукобљавања великих сила САД и Кине у источној и југоисточној Азији и растућих притужби Запада да се њихова земља политички и економски окренула Пекингу, малезијски политичари критикују САД и њене савезнике за идеолошку ригидност и агресивност, те наглашавају своје право да независно воде политику која је у интересу њихове нације.
Бивши малезијски премијер Махатир Мухамед је почетком месеца током своје посете Токију, где је присуствовао раду Форума о будућности Азије, необично оштро критиковао америчку спољну политику у свом интервјуу јапанском часопису Никеи Азија.
Без длаке на језику, Махатир који је у два наврата обављао функцију премијера у укупном трајању од око 25 година, оптужио је Запад за агресивност и рекао да он свет води у Трећи светски рат својим притисцима на Русију.
„Можда се крећемо ка Трећем светском рату, јер ако превише притискате Русију и дајете утисак да желите да је покорите, она би могла да посегне за нуклеарним оружјем, што би штетило целом свету“, поручио је Махатир. ( Азијски отпор антикинеској и антируској политици ЕУ).
Идеолошка искључивост и милитаризам САД
Махатир је и окривио САД за искључивост и настојање да све друге државе преобрати у сопствену политичку идеологију.
„САД сваког ко их на неки начин изазове сматрају непријатељем. Зато имамо проблеме између САД и Ирана, Русије и Кине. САД нису толерантне. Људи не могу бити 100 посто исти као ви, прихватимо разлике“, рекао је он и резигнирано додао да Американци нису ништа научили из својих претходних ратова.
Искусни политичар, који је предводио Малезију од 1981. до 2003. године и од 2018. до 2020, приметио је да САД од завршетка Хладног рата настоје да одрже свој доминантни положај на глобалној сцени „гледајући на успон других нација, нарочито Кине, као директну претњу“.
Махатир је истакао да су САД земља која продаје највише оружја у свету и да је њима у интересу да се широм света воде ратови. И заиста, пишу јапански новинари, по подацима америчког Министарства иностраних послова, у 2023. САД су склопиле уговоре о продаји наоружања вредне чак 81 милијарду долара.
Он је критиковао крилатицу која се често може чути у англосаксонским медијима о томе како је наоружавање, односно припрема за рат неопходна за очување мира: „На Западу постоји уверење да ако желите да имате мир треба да се спремате за рат, али, то је погрешно, јер припреме за рат чине да рат буде неизбежан“.
Интересантно је да је Махатир, који следећег месеца пуни 99 година, без задршке изнео и своје мишљење о америчкој унутрашњој политици, односно, прецизније речено, кандидатима на предстојећим председничким изборима у САД: „Приметно је да Бајден стари. Мислим да он не може да пружи САД динамично лидерство и да оне неће добро проћи под његовим вођством, ни у спољним односима. С друге стране имамо Трампа, који је врло несталан. Оно што је он чинио нема смисла“.
Махатирови мотиви
Отворена, директна критика Махатира у односу на САД несумњиво је мотивисана његовом религијском солидарношћу са муслиманима Блиског и Средњег истока, где су САД протеклих деценија у више наврата војно интервенисале. Он је посебно постао гласан у осуди америчке спољне политике од почетка сукоба у Гази у октобру прошле године, у којем Вашингтон отворено (политички, економски и војно) подржава Израел.
И у интервјуу јапанском часопису, Махатир се осврнуо на велике жртве у Гази: „Много неправде је почињено, али САД и Европа те неправде не виде као нешто што се њих тиче и не покушавају да спрече Израел да чини разне врсте злочина“.
Малезију, државу са 34 милиона становника, поред већинских муслимана Малајаца и етничких Кинеза, који су углавном хришћани и будисти, насељавају и бројна племена са острва Борнео, која су прихватила Ислам.
Треба рећи и да је Махатир био на челу своје државе у време Азијске финансијске кризе 1997. године, која је озбиљно уздрмала Малезију и у доброј мери била изазвана наглим повлачењем западног, пре свега америчког спекулативног капитала. Илустрације ради, тада је малезијски БДП по глави становника за само годину дана пао за чак 19 одсто.
Малезијско пивотирање према Кини?
Након Махатировог интервјуа датог у Токију 1. јуна, у којем он између осталог изражава отпор западњачком схватању Кине као агресивног реметиоца међународног поретка, садашњи малезијски премијер Анвар Ибрахим је у Куала Лумпуру одржао говор у којем је демантовао учестале тврдње са Запада да се његова земља у својим спољним односима окренула према Пекингу, рекавши да су оне представљају претерано поједностављење и погрешно схватање националних интереса и карактера Малезије. По њему, Малезија је на страни Малезије, а не неке велике силе.
Ваља поменути да је у марту ове године, током учешћа на самиту АСЕАН-Аустралија у Мелбурну, премијер Ибрахим осетио потребу да отворено одговори на притиске, које, по његовим речима, његова влада трпи са Запада да се економски и политички удаљи од Кине, рекавши да је његова држава „независна нација, која не жели да јој се ишта силом диктира“. Он је тада нагласио и да „Малезијци немају проблема са Кином“ и да „САД, Европа и Аустралија не треба да покушавају да нас одговоре од пријатељства према једном од наших важних суседа, Кини“.
Ипак, бројке указују на то да се бивша британска колонија заиста све чвршће економски везује за Кину. Наиме, Кина је већ 15 година највећи спољнотрговински партнер Малезије, а последњих десетак година и највећи инвеститор, који свој новац улива у саобраћајну инфраструктуру, некретнине, производне капацитете и енергетска постројења у тој држави у југоисточној Азији (Кинески капитал замајац инфраструктурног развоја Југоисточне Азије).
Кина је од 2013. до 2018. уложила укупно око 35 милијарди долара у Малезију. Познате су гигантске кинеске инвестиције у индустријски парк Куантан, изградњу жлезничке пруге дуж источне обале Малезије или огромни урбани комплекс Форест сити вредан око 100 милијарди долара (Продубљује се криза у грађевинском сектору и на тржишту некретнина у Кини).
У 2022. економска размена између две земље је износила чак 104 милијарде америчких долара, што је било читавих 17 посто укупне спољне размене Малезије.
Прошле године кинеске компаније су постигле начелни споразум о петогодишњим директним улагањима у малезијску привреду у износу од 170 милијарди рингита (преко 38 милијарди долара). Оне обухватају инвестиције у малезијског произвођача аутомобила „ПРОТОН“, рафинерију нафте у Џохору и заједничко трагање за резервама нафте и гаса, у електронску индустрију, дигитализацију и зелене технологије.
Две владе обавиле су и преговоре о елиминацији долара из међусобне трговине, а премијер Ибрахим саопштио је у малежанском парламенту и да је кинески председник Си Ђинпинг поздравио његову иницијативу за формирање Азијског монетарног фонда, који би умањио зависност држава тог континента од Међународног монетарног фонда, у којем доминира капитал држава Запада и њихових савезника као што је Јапан. Иначе, Анвар је од почетка свог мандата у новембру 2022. већ два пута посетио Кину.
Кинеске инвестиције и тржиште стуб развоја Малезије
Малезијски стручњаци истичу да ће поменуте крупне инвестиције не само омогућити запошљавање и економски раст, већ и допринети модернизацији и преструктуирању домаћу привреде и привлачењу других страних улагања. Они, међутим, истовремено упозоравају и на опасност од корупције при реализацији кинеских инвестиција, од инфлације, па и раста утицаја Пекинга на политичке прилике у њиховој земљи.
Даље, управо ове недеље позната кинеска компанија „Бајтденс“, која је творац популарне апликације Тик-Ток, најавила је крупну инвестицију од 2,1 милијарде америчких долара у отварање центара за обраду података и развој вештачке интелигенције. Треба рећи да кинеске компаније из области електронске индустрије које снабдевају америчке муштерије, у настојању да заобиђу санкције Вашингтона против своје земље, све више пребацују своје производне капацитете у Малезију.
Зато је јасно да малезијска влада жели да остане по страни геополитичког сучељавања Кине и САД у Јужном кинеском мору и, упркос притиску Запада, одржи снажне економске односе са Пекингом, који јој пружају прилику за развој и технолошку трансформацију привреде и повећање стандарда становништва.
