Четвртфинале Светског првенства између Аргентине и Енглеске у Мексику 1986. постало је једна од најупечатљивијих утакмица у историји фудбала — захваљујући једном човеку.
Мало је утакмица у историји Светских првенстава — па и фудбала уопште — које су оставиле трајнији траг на овај спорт од победе Аргентине над Енглеском у четвртфиналу Светског првенства 1986. године у Мексико Ситију.
На чувеном стадиону „Естадио Астека“, утакмицу је преузео најбољи фудбалер на планети у том тренутку — и, за многе, најбољи свих времена — капитен Аргентине и носилац броја 10, Дијего Марадона.
И док је његов други гол на утакмици вероватно најбоље осликао његову фудбалску генијалност више од свих које је постигао у каријери, први погодак је подједнако добро показао његову способност да изазове контроверзе и подели јавност.
Говоримо, наравно, о „Божијој руци“, како је сам Марадона назвао тај први гол након што је песницом послао лопту поред голмана Енглеске Питера Шилтона. То је био, и још увек јесте, круцијални тренутак у ривалству између Енглеске и Аргентине, које траје до данас.
Дијего Марадона 1986. године
Марадона је имао 25 година и био на врхунцу своје каријере када је дошло Светско првенство 1986.
Претходно је два пута обарао светски трансфер рекорд, а 1984. је из Барселоне прешао у Наполи за 6,9 милиона фунти.
Са Наполијем је прво изборио опстанак, а затим освојио треће место у Серији А. Већ наредне сезоне, након Светског првенства, Наполи је први пут у историји освојио Скудето, као и Куп Италије.
Након што је стекао репутацију у Аргентинос Јуниорсима као невероватан стрелац, Марадона је 1981. прешао у Боку јуниорс и освојио своју једину титулу у аргентинском првенству.
Неславан крај у Барси и одлазак у Напуљ
Затим га је ангажовала Барселона, где је, када је био здрав, играо феноменално, али је имао проблема са хепатитисом и преломом скочног зглоба после жестоког старта Антонија Гојкоече.
У финалу Купа краља 1984. против Гојкоечиног Атлетик Билбаа, након што је трпео грубу игру и ксенофобичне увреде са трибина, Марадона је изазвао масовну тучу која је обележила крај његовог боравка у Барселони.
У Напуљу је пронашао идеално окружење — и као фудбалер и као човек. И до данас, Марадона у Напуљу има статус божанства.
Пошто је Аргентина избацивана у другом кругу Светског првенства 1982. од Италије и Бразила, а против Италијана је над њим направљен рекорд од 23 прекршаја на једној утакмици, имао је и шта да докаже.
Аргентина против Енглеске
Енглеска је у групној фази завршила као друга, а у осмини финала победила Парагвај. Аргентина је била непоражена и у осмини победила Уругвај. Осим спортске, ова утакмица имала је и политичку позадину, пошто су четири године раније две земље биле у рату због Фолкландских острва.
То је донело додатну напетост већ ионако ватреном мечу 22. јуна 1986. Марадона је играо иза Валдана у формацији 3-5-1-1, док је Енглеска играла у уском 4-4-2 систему, са Хоџом и Стивеном најшире постављеним у вези.
🔢 Full player ratings from Argentina’s controversial 2-1 victory over England at the 1986 World Cup
👀 Safe to say Diego Maradona was on another planet, even if VAR would have chalked off his first goal
Full player ratings and match statistics — https://t.co/ZiKaRLvfwW pic.twitter.com/eZUXx5eYYz
— WhoScored (@WhoScored) June 23, 2020
Прво полувреме је прошло без голова, иако је Бердсли имао добру прилику за Енглеску. Аргентина је ипак имала више лопту у свом поседу и више је претила. Њихова надмоћ се показала почетком другог дела игре, у два потпуно различита, али подједнако легендарна момента у историји Светских првенстава.
„Божија рука“
Чак је и „Божија рука“ почела Марадониним мајсторством. Прешао је Глена Ходла, прошао као „шило“ између још двојице, додао лопту Валдану и кренуо ка шеснаестерцу. Лопта је одскочила од Валдановог стопала, а Стив Хоџ ју је неспретно закачио и послао у свој шеснаестерац, где је Марадона скочио и руком је убацио у мрежу, испред Шилтона који је истрчао.
Ниједан судија то није видео — бар не одмах. Само су Енглези у близини одмах почели да протестују. Енглески коментатор Бери Дејвис у почетку је мислио да траже офсајд, али онда је у успореном снимку уочио да је Марадонина рука била подигнута.
Марадона је лукаво прославио погодак и погледао ка судијама. Главни арбитар Али Бин Насер је можда имао заклоњен видик, али је помоћни судија Богдан Дочев требало да има чисту линију видљивости.
Други гол: Гол века
Енглеска је кренула офанзивније, али је убрзо уследио један од највећих голова икада.
Марадона је примио лопту на својој половини. Прво ју је повукао уназад да избегне једног играча, затим се окренуо и кренуо по десној страни. Испред њега је трчао Питер Рид, али га није могао стићи. Прешао је половину терена, заобишао Терија Бучера, који је само замахнуо, а затим и Фенвика, који је покушао да га фаулира.
Испред њега је остао само голман. Шилтон је кренуо у супротан угао, а Марадона је лагано превукао лопту левом ногом поред њега и послао је у празну мрежу, иако га је Сансом оборио с леђа.
Овог пута није било погледа ка судијама. „Морате признати, величанствено“, узвикнуо је Дејвис. Линекер је касније смањио на 2:1, али Енглеска није успела да изједначи.
Шта се десило након „Божије руке“?
Када су ТВ снимци и фотографије потврдили да је Марадона играо руком, он је изјавио да је гол постигнут „мало главом Марадоне, а мало руком Бога“.
Касније је додао: „Чекао сам да ме саиграчи загрле, али нико није дошао… Рекао сам им: ‘Загрлите ме, иначе ће судија поништити гол.“
Судије су касније кривиле једни друге. Бин Насер је рекао: „Чекао сам сигнал од Дочева, али он није сигнализирао ништа.“ Дочев је рекао: „Одмах сам осетио да нешто није у реду, али тада помоћници нису смели да расправљају са главним судијом.“ Додао је и: „Да је ФИФА поставила европског судију, тај гол не би био признат.“
Селектор Енглеске Боби Робсон је био јасан: „Видео сам лопту у ваздуху, Марадону и Шилтона. Марадона је руком послао лопту у мрежу. Такве ствари не очекујете на Светском првенству.“ Али чак ни он није имао примедбу на други гол: „Бриљантно. Није ми се допао, али морао сам да га поштујем.“
Аргентина осваја Светско првенство 1986.
После такве утакмице, Аргентина је морала до краја. Марадона је у полуфиналу дао два гола Белгији (2:0), док је Немачка победила Француску истим резултатом.
У финалу, селектор Немачке Франц Бекенбауер је поставио Лотара Матеуса да чува Марадону, и наизглед је то успело — није дао гол, иако је у претходна два меча постигао сва четири за Аргентину. Ипак, његов утицај је био присутан.
Прво је изнудио фаул из ког је Браун дао гол за 1:0. Затим је учествовао у акцији за други гол, који је постигао Валдано.
Немачка се вратила и изједначила преко Руменигеа и Фелера. Али Марадона је поново направио разлику: примио је лопту окружен тројицом, додао је Буручаги, који је побегао Бригелу и постигао победоносни гол.
Аргентина је постала светски шампион.
