Борис Софронович Коверда (1907–1987) био је руски бели емигрант, монархиста и активиста који је постао познат због свог атентата на совјетског дипломату Петра Војкова, који је био одговоран за ликвидацију царске породице Романових.
Атентат је извршен 1927. године у Варшави, а Коверда је за овај чин био осуђен на доживотни затвор, али је казна касније смањена.
Рани живот
Борис Коверда је рођен у Вилњусу 1907. године у породици која је била дубоко ангажована у друштвеним и политичким питањима. Отац, Софрон Иосифовић Коверда, био је социјалиста и учесник Белог покрета током Руско-грађанског рата.
Због ратних околности, породица је била принуђена да се пресели у Самару, где је Коверда одрастао под тежим условима и био изложен драстичним променама у Русији. Ове околности су имале велики утицај на његов поглед на свет, а посебно је био погођен погубљењем свог рођака, свештеника Лебедева, током Црвеног терора.
Коверда је, иако је био талентован за школу, морао да напусти формално образовање због економских потреба породице. Ипак, током свог времена у Самари, развио је дубоко интересовање за политичке и друштвене догађаје, као и за монархистичке идеје које су се противиле бољшевизму.
Његова породица је била прогнана у Пољску, тако да већ као дете сазрева са једним циљем – осветом, коју спроводи 1927.
Атентат на Војкова
Коверда је постао познат 1927. године када је извршио атентат на Петра Војкова, совјетског амбасадора у Пољској, који је био кључни играч у убиству царске породице Романових, јер је обезбедио киселину за уништавање њихових тела. Атентат се десио 7. јуна 1927. на железничкој станици у Варшави, где је Коверда, са смиреном одлучношћу, пришао Војкову, испалио смртоносне хице и рекао: „Умри за Русију“!
Коверда се потом предао полицији, а током испитивања објаснио је да је његов циљ био да освети невино страдале Рускиње и да се бори против Совјетске власти која је уништавала његову домовину.
Суђење и казна
На суђењу које је уследило, Коверда је био осуђен на доживотну робију због свог атентата, а притисак Совјетског Савеза је учинио да суђење има политички карактер. Иако је пољска влада показала одређени степен саосећања према његовој борби против комунизма, Коверда је ипак морао да одслужи десет година затвора. 1937. године, захваљујући амнестији, пуштен је на слободу.
Последњи дани и емиграција
Након пуштања из затвора, Коверда је емигрирао у Југославију, где је наставио са политичким и новинарским активностима. У периоду пре него што је емигрирао у Сједињене Америчке Државе 1949. године, радио је у емигрантским медијима, промовишући идеје о борби против комунизма и оданости монархији.
По доласку у Сједињене Државе, Коверда је радио као новинар и уредник, највише познат по свом ангажману у New Russian Word у Њујорку. Његов рад је често био посвећен антикомунистичкој пропаганди, као и подстицању духовне обнове кроз православну цркву. Борис Коверда је преминуо 1987. године у Мериленду, где је и сахрањен у православном манастиру.
Оставштина
Борис Коверда је био упамћен као борац против совјетског режима и као особа која је хтела да освети све оне који су страдали због бољшевистичке диктатуре. Његово име постало је симбол отпора и патриотизма у емигрантској заједници.
У Русији, посебно у Москви, појавиле су се иницијативе да се споменик посвети Коверди, а неки су предложили да се чак промени име метро станице „Војковскаја“ у знак сећања на његову борбу.
