Научници из Краљевске ботаничке баште у Кјуу, у Великој Британији, користе нову студију како би пратили које дрвеће пчеле највише посећују, у покушају да зауставе помор ових кључних опрашивача.
За експеримент је одабрано осам врста дрвећа, укључујући кестен и липу.
Опадање популације пчела прети биодиверзитету и производњи хране
Популација пчела опада широм света због бројних фактора — губитка станишта, климатских промена и употребе пестицида, што има разоран утицај на биодиверзитет и производњу хране.
Страхује се, међутим, да не постоји довољно опсежних истраживања уз помоћ којих би проблем могао у потпуности да се разуме како би се пронашла најбоља решења.
Биоакустични сензори прате активност пчела на стаблима
Истраживачи са имања Вејкхурст у Сасексу, познатог под називом „Дивља ботаничка башта Кју“, почели су да постављају напредне биоакустичне сензоре на одређена стабла како би пратили која највише привлаче пчеле.
Надају се да ће то помоћи урбанистима да схвате које дрвеће би требало да саде у густо насељеним срединама.
Опрашивачи кључни за већину цветница
Руководилац истраживања о опрашивању, др Џанин Грифитс-Ли, изјавила је да скоро 90 одсто цветница зависи од опрашивача.
„Међутим, у Великој Британији је популација летећих инсеката у последњих 20 година смањена за око 60 процената. Веома је тешко прецизно одредити размере пада броја опрашивача, али знамо да те цифре глобално опадају. А са тим долазе нестабилни приноси усева и губитак кључне услуге екосистема“, навела је.
Зујање пчела претвара се у топлотне мапе
Ови монитори слушају зујање пчела и стварају топлотне мапе најпосећенијих места.
„Ако размислите о тлу које једно дрво заузима, оно је мало, али стабла су огромне тродимензионалне структуре препуне полена и нектара, кључних ресурса за опрашиваче. Зато смо желели да сазнамо које је дрвеће најбоље за пчеле, како бисмо дали препоруке урбанистима и пејзажним архитектама“, додала је докторка.
Комбинација аутохтоних и алохтоних врста дрвећа у студији
За студију је изабрано осам различитих врста дрвећа, укључујући кестен и липу, са комбинацијом аутохтоних и алохтоних врста.
Научници такође прикупљају ДНК из полена, што им додатно помаже да мапирају које биљке и цвеће пчеле највише преферирају.
Вејкхурст — жива лабораторија за борбу против климатских промена
Директорка Вејкхурста, Сузан Рејкс, описује ово имање од 535 ари као „живу лабораторију“ и каже да је пројекат усмерен на тражење природних решења за последице климатских промена.
„Улози не могу бити виши. Знамо да се суочавамо са двоструком кризом — губитком биодиверзитета и климатским променама.
Морамо да разумемо које биљке из топлијих крајева ће моћи да успевају у Великој Британији у будућности и буду корисне за опрашиваче. Ако све наше домаће биљке почну да посустају, мораћемо да пронађемо нове изворе полена — да бисмо сви опстали“, закључила је.
