Блиски исток је жариште највећих светских напетости. У средишту сукоба је израелско-палестински, односно израелско-арапски сукоб. Иако је сукоб Палестинаца и Израелаца око тога ко ће владати Светом Земљом врло сложен и замршен, питање свих питања је Јерусалим. Тачније, најспорније је питање управе над Источним Јерусалимом, тј. Старим градом. Тај простор има посебну важност за три највеће абрахамске религије: хришћанство, јудаизам и ислам.
Унутар Старог града, локација око које се највише споре Жидови и Палестинци је Брдо храма или Племенито светиште. Место симболизује хиљадугодишњу историја, духовност и сукобе јудаизма, хришћанства и ислама. За Жидове, Брдо храма је најсветије место на свету. Они тврде да су онде били смештени Први и Други жидовски храм, кључни симболи њихове верске и националне историје. За муслимане, Племенито светиште је треће најсветије место у исламу, након Меке и Медине, где се налазе џамије Ал-Акса и Купола на стени, изграђене концем 7. и почетком 8. века. И хришћани место високо цене због повезаности с Библијом и због тога што је Исус Христ умро и ускрснуо у Јерусалиму.
Историјски значај
Брдо храма место је богате верске, политичке и друштвене историје. Према монотеистичким религијама, то је место стварања света и тачка где је Бог започео стварање Адама. Традиционално се верује да се онде налази стена на којој је Аврам требао принети свог сина Изака као жртву Богу. То је догађај пресудан за жидовску, хришћанску и исламску теологију. У доба краља Соломона, у 10. веку пре нове ере, на том месту изграђен је Први храм. Постао је средиште жидовског религијског живота. Храм је био дом Ковчега савеза и место где су се приносиле жртве Богу. Његово разарање од стране Вавилонаца 586. године пре нове ере означило је један од најмрачнијих тренутака у историје жидовског народа, познат као вавилонско сужањство.
Други храм изграђен је након повратка Жидова из вавилонског прогонства, око 516. г. пне. Грађевина је постала симбол жидовског народа и његовог савеза с Богом. Током раздобља Хасмонејаца и Херода Великог, храм је знатно проширен и украшен. Постао је једно од најспектакуларнијих места античког света. Међутим, 70. године нове ере, након жидовског устанка против Римљана, храм је уништен, чиме је започела двотисућљетна дијаспора жидовског народа. Све што је остало од Другог храма је Зид плача, који данас служи као најсветије место за молитву жидовског народа. С друге стране, за муслимане, Брдо храма такође има дубоко значење.
Након ширења ислама у 7. веку, калиф Абд ал-Малик на месту Другог храма изградио је Куполу на стени 691., монументални златни павиљон изнад стене. Муслимани сматрају да је управо тамо пророк Мухамед био узнесен на небеса како би примио упуте од Бога. У непосредној близини Куполе на стени изграђена је џамија Ал-Акса, која је постала треће најсветије место у исламу. Хришћанска традиција такође повезује Јерусалим и Брдо храма с кључним догађајима из живота Исуса Христа. Иако није директно повезано с храмом, место има велику симболичку важност за хришћанство јер се у Јерусалиму одвијало Исусово распеће и васкрснуће.
Брдо храма у сукобу Израела и Палестине
Након стварања Државе Израел 1948. питање Јерусалима и Брда храма постало је врло важно. Источни део Јерусалима је према мировном плану УН-а о подели Палестине 1947. био предвиђен за будућу палестинску државу. Након Првог израелско-арапског рата 1949. Источни Јерусалим дошао је под контролу Јордана. Након Шестодневног рата 1967., Израел је преузео контролу над Источним Јерусалимом, укључујући и Брдо храма, но одлучио је задржати исламску управу над светим местима како би смањио напетости с муслиманским светом. „Статус кво“ означио је да се Жидовима није дозвољено молити на Брду храма, док муслимани имају право неометаног богослужења. Међутим, ово правило често се крши и догађају се насилни инциденти. Израел је 1980. анектирао Источни Јерусалим, који Палестинци сматрају главним градом своје будуће државе. Палестинци доживљавају израелску власт над Брдом храма симболом окупације. С друге стране, многи Израелци сматрају Јерусалим „вечним и недељивим главним градом“ Израела, што додатно отежава постизање политичког компромиса.
Јеврејске идеје за рушење џамија и изградњу храма
Премда израелска влада и секуларно оријентисани Израелци формално подржавају статус кво, одређене жидовске екстремистичке групе отворено заговарају изградњу Трећег храма, чак и ако би то значило рушење исламских светиња. Организације попут Temple Mount Faithful и Temple Institute промовишу визију храма као неопходног корака према месијанском добу. Две групе често организују провокативне посете Брду храма, изазивајући напетости и страх међу палестинским становништвом. Ултра-ортодоксни Жидови сматрају изградњу храма светом дужности иако сви не мисле тако. Понеки ултра-ортодоксни рабини противе се уласку на Брдо храма због ритуалне нечистоће, што ову тему чини сложеном чак и унутар јудаизма.
Одређени утицајни израелски политичари такође с времена на време позивају на изградњу храма. Тако је у пролеће 2024. заступник Кнесета и члан ултрадесничарске странке Уједињени јудаизам Торе, Јичак Пиндрус, позвао на изградњу Трећег храма на месту џамије Ал-Акса. Израелски ултрадесничарски министар националне сигурности, Итамар Бен-Гвир, тих је дана укључио промене статуса quo на локацији у службене акцијске планове свог министарства. Бен-Гвиров план настоји променити статус кво у џамијама препуштајући их израелској контроли и отварајући их жидовским верницима. Израелска полиција је, допуштала упаде досељеника у комплексе џамија од 2003., упркос опетованим осудама Палестинаца. Изградњу храма не подржавају само радикални десничари него и многи умерени припадници десне странке Ликуд. Формално странка и њен лидер Бењамин Нетанјаху се противе изградњи због међународног контекста и не желе отварати Пандорину кутију.
Потенцијална локација
Планови за изградњу Трећег храма варирају зависно о тумачењима различитих група унутар жидовске заједнице, али у готово свим сценаријима храм би се налазио на подручју Брда храма. Према већини жидовских теолога, храм би требао бити изграђен на месту где је било Светиште над светињама (Кодесх ХаКодасхим) унутар Првог и Другог храма. Сматра се да се то налази тачно на месту где је данас Купола на стени. Неки Жидови држе да би Трећи храм могао бити изграђен на месту џамије Ал-Акса, која се налази јужно од Куполе на стени. Иако то није традиционално виђење, они сматрају да би изградња храма на тој локацији била компромис између жидовских тежњи и исламских светиња. Умереније групе предлажу изградњу храма негде другде на Брду храма, али без рушења Куполе на стени или Ал-Аксе. То би била теолошки прихватљива опција за неке, али није широко прихваћена јер традиционалисти инсистирају на тачној локацији Светишта над светињама.
Отпор Палестинаца и исламског света
Палестинци и исламски свет заговорнике Трећег храма сматрају претњом њиховим светињама и националном идентитету. Рушење џамије Ал-Акса или Куполе на стени сматрају не само нападом на ислам, већ и симболом израелске доминације над Палестинцима. Такви потези могли би изазвати масовне немире, не само у Палестини већ и у целом муслиманском свету, с потенцијалним опасним последицама на светски мир и стабилност. Рушење џамија изазвало би масовне протесте широм исламског света, угрозило дипломатске односе Израела с муслиманским државама и подстакнуло лавину међународних реакција.
Став УН-а
Према Конвенцији УНЕСКО-а о заштити светске културне и природне баштине (1972.), Брдо храма и историјска језгра Јерусалима сматрају се делом светске баштине. Ово имплицира да било каква радикална промена статуса овог локалитета – укључујући рушење постојећих грађевина или изградњу нових – захтева међународну конзултацију и одобрење. Рушење џамије Ал-Акса или Куполе на стени представљало би озбиљно кршење ове конвенције.
Брдо храма налази се у Источном Јерусалиму. То је територија који већина међународне заједнице сматра окупираним од Израела након Шестодневног рата 1967. Према Четвртој женевској конвенцији, окупацијска сила нема право мењати карактер, статус или културну баштину окупираних подручја. Изградња Трећег храма била би протумачена као повреда међународног права и додатно би нарушила ионако крхке односе између Израела и међународне заједнице.
Реакција света
Питање је би ли израелска влада уистину успела срушити муслиманске светиње и изградити давно срушену израелску? Тешко је дати прецизан одговор. Израелско рушење једне или обе џамије и почетак изградње Трећег храма, довели би до интензивних реакција међународне заједнице. Чак и земље које су нормализовале односе с Израелом, попут Египта, УАЕ-а или Марока, биле би присиљене повући признање. Могло би доћи до ескалације сукоба, укључујући терористичке нападе и нове ратове на Блиском истоку. Истовремено, САД, ЕУ и друге западне земље, које традиционално подржавају Израел, нашле би се у тешкој позицији балансирања између својих стратешких савезника и глобалног притиска на заштиту муслиманских светиња. Исламисти питање Брда храма често користе у пропагандне сврхе, како би мобилизирали масе у исламском свету против Запада и Израела.
Могуће је да би исламистички терористи покренули талас терористичких напада на Израел. А одређене државе попут Ирана и Турске војну кампању против Израела. Изгледно је да би тај чин ујединио многе муслиманске земље које су углавном разједињене због сунитско-шијитског сукоба и других питања. Изградња Трећег храма могла би подстакнути регионални рат који би се врло лако могао претворити у Трећи светски рат.
А могуће је да и не би било озбиљнијих ратних окршаја осим терористичких напада. У сваком случају, због споменутих опасности нити један израелски политичар није прешао Рубикон и није се одлучио за радикалан чин након којег нема повратка. Међутим, непредвидива динамика међународних односа у 21. ст. говори да се било какви сценарији не требају искључити. Све док не буде целовитог решења израелско-палестинског сукоба, све опције су и даље на столу колико год опасне биле.