Данас неподношљивих плус 35 кроз пар деценија постаће уобичајена, мада не и пријатна летња температура. Док је планета топлија за 1,2 степена него у другој половини 19. века, Србија је на подручју које се загрева брже од светског просека и температура је порасла за 1,8 степени.
Како би умањили последице врућина, због којих је у Европи током 2022. умрло више од 60.000 људи, градови широм света траже начине за расхлађивање.
Зелено
Док сунце пржи, а асфалт испарава врелином, дрвеће не само да доноси спасоносни хлад, већ и обара температуру. Вода коју је апсорбовало кроз корење, испарава преко лишћа, користећи притом топлоту из ваздуха.
„Када немамо зелене или водене површине нема испаравања, односно не троши се топлота. То је нормално. Када нам је мокра мајица пријатније је, јер испарава вода и хлади наше тело. Исто је у парку“, рекла је Ана Вуковић Вимић, метеоролог, за портал Н1.
Широм света градови постављају све амбициозније циљеве ширења зелених површина, покрећући кампање заједничког назива Иницијатива милион стабала (Million Tree Initiative).
Иако овакве иницијативе не теку увек глатко, јер значајан део посађеног дрвећа увене, истраживања показују да зеленило чини градове подношљивијим током лета. Колико ће, међутим, охладити ваздух, зависи од више фактора, закључио је тим научника који је посматрао температуре у 806 градова од 2000. до 2015. године.
Један је крошња – што је већа густина лишћа, то је и ефекат хлађења већи.
Други је коефицијент рефлексије или албедо града, који показује у којој мери површине рефлектују светлост, односно колико упијају топлоту. Тамо где је албедо низак, јер тамни материјали, попут асфалта, упијају сунчеву врелину, ефекти садње дрвећа су видљивији јер хлад смањује топлоту коју ће упити.
Зеленије
Озелењавање кровова зграда је такође начин да се смањи температура ваздуха. Од једноставних травнатих површина до богато уређених вртова. На зеленим крововима температура може да буде за око 4,5 степена мања од традиционалних.
Зеленило на врховима зграда би могло да смањи температуру за око један степен. Показали су резултати истраживања у коме је анализиран њихов ефекат у Сеулу.
Могло би и да доведе до смањења потрошње електричне енергије за хлађење за скоро осам одсто.
„Раније смо посматрали само енергетски утицај зелених кровова на појединачне зграде, али ово је прва студија која је процењивала климатски и енергетски утицај на нивоу целог града“, рекао је Матеос Сантамурис.
Он је један од аутора истраживања и професор на Универзитету Нови Јужни Велс, Аустралија.
„Резултати показују огроман потенцијал да смање највише температуре у граду и увећају енергетске уштеде.“
Белина
Не мора све да буде зелено. Много пре него што су научници израчунали колико белина умањује врућину, становници медитеранских места искуствено су знали да је бела најбољи избор, па је постала асоцијација на места попут грчког острва Санторини.
Бела боја у већој мери рефлектује светлост. Пројекти из Аустралије су показали да је унутрашњост таквих зграда хладнија за до 2,5 степена.
Више великих америчких градова поставило је беле кровове. Беркли лабораторија у Калифорнији наводи да они рефлектују 80 одсто сунчеве светлости и значајно снижавају температуре током лета у односу на сиве кровове где је степен рефлексије око 20 одсто.
Ако би у пределима са тропском и умереном климом равни кровови били бели, а коси премазани бојама које одбијају светлост, то би имало исти ефекат хлађења као уклањање 300 милиона аутомобила током 20 година, сматрају научници из Беркли лабораторије.
Бели кровови нису, међутим, добар избор за све градове – у местима где су зиме хладније могу да повећају потрошњу енергије за грејање, а кондензација може да изазове стварање буђи.
Може и шарено
Не одбија само бела боја светлост – постоје фарбе са додацима за рефлектовање сунчевих зрака.
Могу се користити за кровове, зидове и тротоаре.
Они су у индустријској зони у Сингапуру били премазани бојама које имају ефекат хлађења.
Научници су утврдили да је овај део био за два степена хладнији поподне, с чиме су се сагласили и пешаци чији је субјективни осећај био да је у том делу температура нижа за око 1,5 степени.
У поређењу са другим, овакво решење је једноставно, има моментални ефекат и не захтева велике радове, рекао је водећи аутор студије Е. В. С. Киран Кумар Донту.
Предност је и у томе што су ноћи пријатније јер из улица избија мања количина топлоте апсорбоване током дана.
Лос Анђелес је један од градова који је најдаље одмакао у премазивању улица и тротоара светлим бојама.
Професор Штефан Емајс, немачки метеоролог и истраживач климе, међутим, сматра да то није најбољи избор.
„Беле улице и зидови кућа могу да заслепе људе док ходају улицом. У великим градовима би, због превише белих површина, у поподневним сатима могла да расте производња озона. Дакле, бело да – али пре свега на крововима.“, рекао је Емајс за њузлетер Међувреме.
