Слатки кромпир или батат су све популарнији код нас, па се све више купују у домаћим супермаркетима.
Међутим, за многе је то и даље велика непознаница. Слатки кромпир је вишегодишња тропска биљка из породице слак. Иако су слични по имену, ова намирница нема везе са кромпиром, само подсећа на њега и може бити бела, љубичаста и наранџаста.
Потиче из Средње и Јужне Америке, али је распрострањена и на другим континентима. Анализа стручњака са пољопривредних факултета од пре неколико година показала је да би производња слатког кромпира, иако углавном резервисана за тропске крајеве, била исплатива на Балкану, а самим тим и у Србији. С обзиром на то да ова биљка није толико заступљена у нашим крајевима, они који су се први упустили у узгој и производњу тврде да могу зарадити и до 10.000 евра по хектару.
Треба нагласити да су улагања и даље велика. За покретање посла ће вам, наводно, бити потребно од 6.000 до 8.000 евра, писао је портал Боља земља. Цена овог батата у продавницама и већим пијацама креће се од 280 до 360 динара, наводи се на сајту Ценотеке.
Узгајивачи кажу да је код нас најпопуларнији наранџасти батат.
Зашто је Србија погодна за слатки кромпир?
У нашим крајевима током летњих месеци све је више сувих дана, а то иде на руку слатком кромпиру. По свему судећи, може издржати до 50 степени Целзијуса. С друге стране, не воли ледене дане.
Слатки кромпир је популаран јер је отпоран на штеточине, па се средства за њихову заштиту готово никада не користе.
Садња почиње у јуну. Стручњаци су недавно објаснили да се батат уклања када корен достигне више од 150 грама, а ова тежина се може очекивати и до четири месеца након садње. Бере се од августа до октобра, а знак зрелости је бели сок који цури из биљке.
Једна биљка даје до три килограма корена, а у комерцијалној производњи принос може бити од 20 до 50 тона по хектару. Листови слатког кромпира, који су такође јестиви, могу се брати неколико пута годишње. Како почиње култивација?
Поред погодних климатских услова, за успешан узгој слатког кромпира потребно је обезбедити адекватно земљиште и благовремено спровести одређене агротехничке мере. На нашим просторима узгој почиње производњом расада.
Добра садница се може подићи на више начина, али је произвођачима најзанимљивије штипање коренових изданака или њихово дељење.
Са производњом расада треба започети крајем зиме како би до почетка маја саднице биле већ добро развијене за садњу. Након појаве изданака на корену, штипање се врши у саксијама или у посудама за штипање расада парадајза. Расад слатког кромпира нема велике захтеве када је у питању супстрат, јер за кратко време коренов систем прожима цео волумен саксије у коју је засађен. Међутим, подлоге које су збијене и хладне успоравају раст садница.
Слатки кромпир се може садити на истом месту сваке четврте године. Сади се у гредице висине 40 центиметара, растојање између биљака треба да буде 30 центиметара, а размак између редова 1,5 метара. Корен треба расплести и скратити како би плодови имали правилнији облик. Након садње следи умерено заливање наредних дана. Иначе, батат не подноси пуно воде, па овде морате бити опрезни.
Породица Дамјанов открила је своја искуства
Пољопривредно газдинство Дамјанов, из Орловата код Зрењанина, које се бави пољопривредом и повртарством већ 40 година, почело је пре неколико година да се бави узгојем слатког кромпира, саопштио је Агроклуб.
„Муж и ја, као млађи укућани, уводили смо новине, па смо дошли на идеју да узгајамо и слатки кромпир. Са овом културом смо се сусрели пре неколико година када смо је давали деци у виду Кашица је била једна од првих намирница коју смо упознали са децом и тако је почело наше интересовање за њу, јер се не третира, тако да је веома добар избор за бебе“, рекла је она. додајући да је одличан и за дијабетичаре.
Пре три године убрали су први род, а имали су хиљаду садница углавном наранџастог, љубичастог и белог батата.
„Батат не третирамо, јер нисмо приметили да је то било потребно. Коров између редова извлачимо ручно. Време за бербу батата је између 100 и 130 дана од дана садње. Винова лоза се исече и потом се плодови пажљиво одстрањују. За чување, батат једном оперемо на температури од 25 до 30 степени, током којих се шећер претвара у скроб. батат посебног укуса замрзавају“, објаснила је она за Зрењанински.цом.
Сваке године Дамјанови засаде око хиљаду садница наранџастог, љубичастог и белог батата.
