Село од хиљаду и по душа постало је филмски град још много пре него што је овде снимана серија „Вратиће се роде“. Баранда је најмлађе село најмање општине јужног Баната Опова. Aли и најпознатије.
Томе су допринеле породице рода. Неки славни људи рођени баш овде. Али последње деценије, пре свега су за то заслужне филмаџије. Бирали су они ове сокаке као сценографију за своје серије и филмове па „заразили” и Баранђане. Они сада листом тврде да је њихова будућност у индустрији уметности, забаве и наравно туризму.
Шта посетилац може да доживи у „банатском Холивуду”? Ту је прво леп центар с парком, па баш недавно реновирана школа и ново дечје игралиште, мала пијаца, пензионерски дом и дом културе. Ту је и импозантно здање старог ватрогасног дома, који држава штити као споменик културе.
Управо ту, у делу старог здања, настају и културно-популарни садржаји у студију, који је поред банатске питомине довео филмске раднике и продуценте, како домаће, тако и оне из иностранства.
Филмски потенцијал
Многи мисле да је тај „нови живот” Баранде почео с ТВ серијом „Вратиће се роде”. Њен аутор је глумац и режисер Драган Бјелогрлић, човек родом из овог краја. Али мештани подсећају ‒ било је овде филмаџија и много раније, у златним данима југословенске кинематографије.
Осим тога, Светска асоцијација менаџера локација објавила је номинације најбољих за снимање филмова, ТВ серија и реклама и први пут се на тој листи нашла и Србија са списком градова и села која имају „филмски потенцијал”, а међу њима је и Баранда. Мештани на чињеницу да је захваљујући снимљеним серијама и филмовима њихово село видео свет, гледају с поносом, али од ове индустрије имају и користи, јер су се нашли на мапи обиласка као туристичка дестинација.
Али било би неправедно о Баранди причати само као филмској сценографији. Има она још чиме да се подичи. То знају и њени гости. Из градова хрле на обод села, у рај за риболовце, на језеро Шаран, настало ограђивањем једне мртваје реке Тамиш.
У плану спа-центар, али и терен за голф
Протеже се она и кроз Опово, као део другог по величини рибњака у Војводини, који богатим рибљим фондом, чистом водом и околном природом пружа могућност за врхунски риболовачки доживљај.
Баранда је позната и по термалној води и лековитом блату. Ако се испуне жеље Баранђана, њихова Слатина ће постати права бања са спа-центром. Овде се све више прича да би у околини села ускоро могао да се заигра голф на терену од 18 рупа.
Занимљива и историја
Како би сачувао граничарске привилегије, живаљ из Кикинде, Сен-Ђурђа и других крајева, формирао је између 1775. до 1778. године ново насеље припојено оповачкој чети 12. Немачко-банатске војне регименте, док су црквена и верска питања потпала под панчевачки протопијат Темишварске епархије. Име Баранда дошло је од једног кикиндског насеља из ког се, у првом таласу, доселило и највише људи. Тада је саграђена и црква посвећена Светом Николи. Матичне књиге рођених и умрлих воде се од 1779. године и интересантно је да је још од оснивања задржала исти број мештана.
Куће и фасаде као за филм
Баранда је изграђена у оквиру Банатске војне границе. Први житељи били су Срби. Село је правилног, правоугаоног облика, са широким сокацима који се секу под правим углом. Данашње куће ипак не личе више на оне некадашње двособне, од набијене земље са тршчаним крововима, површине око 35 квадрата. Током времена добиле су лик градског типа стамбене куће. Али место је било поштеђено хаотичне градње. Због тога је тако велики број кућа у Баранди задржао свој првобитни облик, димензије, изглед и фасадне украсе.
Митрополит, народни херој, режисер
Поред глумца и режисера Драгана Бјелогрлића, који је из Опова, али се послом окренуо ка Баранди, од познатијих имена родом је одавде народни херој Олга Петров, убијена у логору у Јајинцима. Овде је 1862. рођен и Нићифор Перић, који после службовања у Србији, Цариграду и Скопљу, стиже на Косово и од 1899. постаје митрополит рашко-призренски.
Кулисе за серију о Сулејману, Монтевидеу, Хемингвеју
Овде су још пре више од пола века снимани кадрови филмова „Тврђава Самограда”, „Сулејман Величанствени”, „Сибирска леди Магбет”, „Олуја” и „Степа”, „Римске девице”, са чувеном Ђином Лолобриђидом, „Хемингвеј”… Сељани воле да истакну да су се још њихови дедови опробали у малим улогама, а више као статисти у домаћим серијама „Сервисна станица”, „Друг председник центарфор” и у новије време „Монтевидео” и „Сенке над Балканом”…
