Овогодишња, јубиларна десета, Андрићева награда (Велика награда Иво Андрић) додељена је Небојши Јеврићу и Александру Барику.
Директор Андрићевог института Емир Кустурица рекао је да су њих двојица аутори који говоре о паралелним вредностима српске, односно светске литературе.
Кустурица је након објављивања имена лауреата истакао да Јеврића одликују хемингвејски приступ и једна техника у литератури која се заснива на томе да аутор све што му деси, а што је важно, посебно ако је драматично, преноси на папир.
Јеврићево дело „Мртви дим“, за коју је добио „Велику награду Иво Андрић“ за најбољу књигу, према речима Кустурице, састоји се од кратких прича, које нега подсећају на нешто што је било у филму, а рађено је на основу судских списа.
„Тако се и у овој доживљеној литератури, која се базира на стварности и живој истини, покрећу наша најдубља осећања везана за прошлост, а посебно за рат деведестих, одакле Јеврић читаоцима, као сам каже, пред очи приноси оно што су суштаствени догађаји из тог времена“, рекао је Кустурица.
Он је указао да је Италијан Александро Барико, лауреат „Велике награде Иво Андрић“ за животно дело, нешто сасвим друго у односу на Јеврића.
„Он је поштовалац Борхеса и једне традиције модерне у европској литератури, у којој су многи покушали да направе свој заштизни знак“, рекао је Кустурица.
Он Барика, како је објаснио, доживљава као писца који пише у асоцијативним низовима, који су маштовити.
„За мене је занимљивије што се он бавио позориштем и филмом и своју литературу базирао на ономе што је дневно писао за италијанске новине. Дакле, ове јубиларне године имамо два лауреата који код мене изазивају дубоко поштовање и врло изражену пажњу“, рекао је Кустурица.
Председник жирија за доделу награде Слађана Илић оценила је да је Јеврић у својим најновијим причама недоољиво романтичан и сурово стваран.
„Може се рећи да је писање за Јеврића истовремено и болни крик и метафизичка запитаност, слика ужасавајућег простора у којем идеални понекад надвладају збиљу. Његова слика света и визија историје јесу песимистичне, али снови и љубав као да дискретно поричу оппшти хаос историје“, навела је Илићева.
Према њеним речима, Барико је аутор који сваком новом књигом осваја нову списатељску територију, због чега интерес за његово стваралаштво само расте.
Осим Илићеве, у жирију за доделу награде „Иво Андрић“ били су Желидраг Никчевић и Душко Певуља, који су одлуку о лауреатима донели 8. маја.
„Велика награда Иво Андрић“ установљена је 2015. године, а састоји се од новчаног износа и повеље. На иницијативу Кустурице утемељивач награде је Андрићев институт, а додељује се од 2016. године.
Награда се додељује у две категорије – за животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури, и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Србији током године.
Андрићева награда за животно дело до сада је припала Матији Бећковићу, Душану Ковачевићу, Јуу Хуу, два пута Горану Петровићу, а последњи лауреат био је Сандро Веронези.
За најбољу књигу награђивани су Владимир Кецмановић, Захар Прилепин, Бора Ђорђевић, Рајко Петров Ного, Питер Хандке, а последњи добитник је Енес Халиловић.
