Бразилска Амазонија је од 1985. године изгубила 52 милиона хектара природног земљишта – површину већу од Шпаније, показује извештај иницијативе МапБиомас.
На нивоу целе земље, губитак у последње четири деценије износи чак 111,7 милиона хектара – што је више од три пута површина Немачке.
Мрежа МапБиомас окупља универзитете, невладине организације и технолошке компаније, а анализе базира пре свега на сателитским снимцима.
До 1985. године, Бразил је током готово пет векова преиначио 60% земљишта које се данас користи за пољопривреду, рударство, градове и инфраструктуру.
„Преосталих 40% те пренамјене догодило се у свега четири деценије – од 1985. до 2024. године“, истакао је координатор МапБиомаса Тасо Азеведо.
Најинтензивније крчење шума забележено је између 1995. и 2004. године. Ипак, у последњих 10 година тренд се поново убрзао – услед деградације земљишта, климатских промена и ширења пољопривреде, навела је научна координаторка МапБиомаса Жулија Шимбо.
Према извештају, удео природних подручја у Бразилу пао је са 80% у 1985. на 65% у 2024. години.
Рекордна суша у Пантаналу
У Пантаналу, највећем светском мочварном подручју, поплавни циклуси постају све краћи из деценије у деценију.
Година 2024. била је најсушнија у последњих 40 година, а површина под водом била је чак 73% мања од просека забележеног између 1985. и 2024. године.
Смањена влажност додатно је погодовала ширењу разорних пожара.
У Церраду – влажним саванама на југоистоку Бразила – у последње четири деценије уништено је око 40 милиона хектара природне вегетације, што представља пад од 28%.
Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва обећао је да ће Бразил до 2030. потпуно обуставити крчење шума, преноси Нова.
На 30. конференцији УН о климатским променама (COP30), која ће у новембру бити одржана у граду Белеми, у срцу амазонског региона, разговараће се о климатским акцијама и мерама за сузбијање уништавања шума.
