Живот са алергијом на храну захтева прилагођавање и мењање животних навика целе породице. Оно што многи људи не схватају је да алергија на храну има озбиљне последице и некада може довести до смрти. Неко ко је алергичан на неку намирницу, нпр. орах, не сме некада чак ни да пипне рукама орах, чак ни у љусци, а камоли пренесе устима!
Код алергије се увек јавља алергијска реакција приликом уноса хране на коју је неко алергичан, а та реакција може бити слабијег или јачег интензитета и самим тим мање или више угрозити здравље, па чак и живот те особе.
Зашто многи не схватају озбиљност алергије на храну?
Забуна да алергија на храну није нарочито опасна долази са неколико страна. Често се интолеранција на храну брка са алергијом. Осим што и код интолеранције и код алергије на храну говоримо о храни, ништа друго није заједничко овим појмовима!
Веома се разликују и по симптомима и по интензитету и по последицама, које су код алергија некада и животно угрожавајуће. С друге стране чак и неки лекари, немајући новија сазнања о алергији, отпуштају пацијенте без пуно информација.
Алергије код деце – тишина, страх и одбацивање
Затим, деца све чешће развијају алергију на храну од најранијих дана и саживе се са алергијама, често не воле да причају о томе, а некада нису ни свесна или у одређеним развојним фазама негирају озбиљности алергије. Деца не желе да се издвајају по томе од својих вршњака и некада доживљавају своју болест као слабост.
Јавно истицање опасности од алергије на храну и ширење свести о проблемима, као и едукација о безбедном руковању храном и подршка пацијентима недостаје на свим нивоима друштва.
Шта су највећи проблеми особа са алергијом на храну?
Више је важних проблема које желимо да истакнемо и сви су подједнако битни јер погађају пацијенте на исти начин из различитих углова. Некоме је највећи проблем отежан пут до алерголога. Другоме је изузетно висока цена лекова и намирница које немају алергене. Људима који не живе близу великих трговинских центара је проблем набавка хране без алергена. Свима је проблем недостатак времена, исхрана ван своје куће, путовања…
Многе особе које имају потребе за намирницама без алергена у Србији често морају да пређу више од 60 километара да би отишли у набавку или пак, одлазе у иностранство где је понуда боља, а цене ових производа повољније.
Свим породицама у којима неко од чланова има алергију на храну је проблем да смишљају, планирају, набављају намирнице и спремају свакодневно више оброка у којима некада не сме да се нађу ни тзв. основне животне намирнице попут млека и јаја, а некада се мора прехранити са само 10 или 15 дозвољених намирница.
Свима је проблем неприступачност савремене терапије, лекова на рецепт и мали избор хране без алергена с једне стране, а висока цена доступних производа без алергена с друге стране.
Када говоримо о деци и омладини, проблем је и непостојање системског решења за исхрану без алергена у вртићима, школама, рекреативним центрима, студентским мензама. Многима је проблем нарушено ментално здравље и постојање придружених обољења…
Постоји ли разумевање друштва за проблеме особа са алергијом на храну?
На индивидуалном нивоу имамо примере где су шира породица и други људи из окружења пуни разумевања и подршке. Информишу се, слушају, науче и много олакшају и обрадују некога са алергијом.
Алергија значи да ни мрвица те хране не сме да се унесе
Нажалост, знамо и за примере где људи из окружења не могу да схвате да алергија значи – ни мрвица те хране не сме да се унесе! Неко ко се никада није сусрео са алергијама на храну не зна: где се све крију алергени и шта је контаминација, како се припрема неко јело које традиционално познајемо у тотално другачијем облику, нпр. хлеб без глутена, па торта без орашастих плодова, мусака без млека и јаја, итд…
Недовољно информисани људи могу и несвесно изазвати алергијску реакцију код некога. Такође, људи често тек када виде својим очима последице алергије, схвате шта она значи и колико може да нашкоди.
Шта ради удружење пацијената?
Удружење се зато труди да информише јавност, да едукује запослене у вртићима и школама, да заинтересује лекаре различитих специјалности да прошире своја знања о алергијама и савременим начинима лечења, да прошири свест о значају правилног декларисања и истицања алергена.
У Европи, произвођачи хране су обавезни да на ознакама хране наведу 14 алергена у складу са правом ЕУ. То укључује житарице које садрже глутен, млеко, јаја, орашасте плодове, кикирики, соју, рибе, ракoве, мекушце, целер, лупину, сусам, слачицу и сулфите. За разлику од Европе, где је велики број угоститељских објеката информисан о алергијама на храну, имају списак алергена у јелима која служе или други разрађен начин да безбедно услуже особе са алергијама, код нас је свест на веома ниском нивоу.
Надамо се да ће се и ово ускоро променити. Као Удружење пацијената започели смо иницијативу HoReCa без алергена баш са овом идејом – да кроз партнерство са угоститељским сектором и разменом знања и информација олакшамо живот особама са алергијом на храну.
Како би изгледала подршка?
Према доступним подацима, процењује се да алергије на храну коштају сваку породицу у Србији 40% више од просечне потрошачке корпе. Ово се може објаснити додатним трошковима за специјализовану храну, медицинске третмане и лекове, као и потенцијално смањеним радним способностима због симптома алергије или изостанка са посла родитеља деце са алергијама. Док је истовремено избор хране без алергена у Србији тренутно мањи у поређењу са европским градовима из окружења.
Решење може бити укидање неких пореза на храну која је декларисана без алергена или давање субвенција за произвођаче ових намирница. Можда и предвиђање новчаног додатка за људе са дијагнозом, као што је случај у неким земљама у окружењу.
Велику олакшицу би значило давање брашна без алергена на рецепт за дијагнозу алергије на пшеницу. Стављање лека Епинефрина на позитивну листу лекова за анафилаксу.
Системски – увођење програма едукације о исхрани без алергена и обезбеђивање централних кухиња по целој Србији које би могле да дистрибуирају оброке без алергена свим објектима у којима постоји исхрана деце (од вртића, преко школског боравка и дечијих одмаралишта до студентских мензи).
Алергије на храну су присутне у све већем броју
Алергије на храну су присутне у све већем броју, све чешће не пролазе до пубертета (алергија на кикирики, орашасте плодове или рибу су често доживотне), чак се све чешће јављају и у одраслом добу. Надамо се да ће институционална подршка испратити овај неповољни тренд и пружити подршку особама које живе са једном од најчешћих хроничних болести данас – алергијом на храну.
