Саудијска Арабија је овог лета потпуно пореметила фудбалску мапу, па су многи играчи одустали од најбољег фудбала у Европи, зарад огромног новца на Блиском истоку. Али, главно питање се поставља – да ли Саудијска Арабија може сулудим улагањима да подигне фудбал на виши ниво?
Одговор на то питање, ако би се загребало мало више од површине, може бити компликован. Али, суштина је проста – не може. Без жеље да се залази у мотиве оваквих улагања (да ли су спортски или прање имиџа кроз спорт), јасно је да су врло мале шансе да фудбал поприми озбиљније контуре у Саудијској Арабији, упркос силним улагањима. Краткорочно гледано, Саудијска лига ће бити далеко атрактивнија него што је била, утакмице ће бити квалитетније, публика ће долазити на стадионе да гледа фудбалере које је могла једино на телевизији. Међутим, када свима досади, када прође „хајп“ и када се балон издува, фудбал ће бити на истом нивоу на којем је био и пре доласка европских фудбалера.
Како су пропали пројекти у САД и Кини
Прилично неуспешан пројекат промоције фудбала први су покушали да спроведу Американци. Истина, никада у оваквом обиму и са оваквим улагањима, али је принцип сличан. Американци покушавају да популаризују фудбал још од 1970-их година, када су у МЛС лигу дошли Пеле и Франц Бекенбауер. Потом Карлос Валдерама, Лотар Матеус, затим Дејвид Бекам, Тјери Анри, а сада, коначно, и најбољи играч у историји – Лео Меси. Ништа није помогло. Једноставно, фудбал је на истом нивоу, као и интересовање за њим. Најозбиљнији пројекат имали су Кинези.
Држава је оптимистично најавила потпуну реорганизацију фудбала, која ће Кини донети организацију Светског првенства, али и напад на титулу шампиона планете. Огроман новац су улагали у терене, школовање младих играча (што је проблем у Саудијској Арабији) а баснословне суме су нудили европским играчима. У једном тренутку, Карлос Тевез је, у својим позним играчким годинама, био најплаћенији фудбалер на свету.
Међутим, после једне деценије улагања, а без икаквог напретка, Кинези су полако почели да попуштају. Мање улагања, мање европских играча, мање квалитета, мање интересовања… Полако је идеја замрла, и сада кинески фудбал живи на испарењима из претходне деценије.
Роналдо повео егзодус, нестварни услови за Нејмара
Чини се да сличну грешку прави и Саудијска Арабија. Долазак Кристијана Роналда у Саудијску Арабију, у децембру 2022. године, натерао је бројне играче да озбиљније размисле о овој блискоисточној земљи. Било је странаца у лиги и пре Роналда, али ниједан играч таквог калибра.
После Роналда стигао је Карим Бензема, а онда се клупко одмотало. На крају, дошао је и Нејмар, који у Ел Итихаду има незамисливе услове.
Уз уговор (100 милиона по сезони) Нејмар има кућу која има 25 соба, базен дугачак 40 метара и три сауне. Петоро људи запослених да брину о њој, а ту су и три супер луксузна аутомобила – по један Бентли, Астон Мартин и Ламборгини. Нејмар има и свог возача на располагању 24 часа дневно, а уз то и приватни авион којим ће моћи да путује без икаквих чекања. Шпански медији су писали и да су сви рачуни за хотеле, ресторане и бројне друге услуге током слободних дана бити послати на адресу клуба и да ће их Ел Хилал плаћати. Можда и најслађе зарађене паре за Бразилца – друштвене мреже. По објави, којом промовише Саудијску Арабију, Нејмар ће добити 500.000 евра!
Европа није забринута због Саудијске Арабије
Светлу будућност овог пројекта не види ни први човек УЕФА, Александар Чеферин. „Мислим да ће ова прича трајати релативно кратко. Већ сам неколико пута рекао да је то, по мом мишљењу, погрешан приступ развоју фудбала. Он се не развија довођењем фудбалера који су практично завршили каријеру у Европи. Исто је то Kина радила пре много година, али њихова репрезентација ипак није успела ни да се квалификује на Светско првенство“, рекао је Чеферин.
Дакле, фудбал у Саудијској Арабији је осуђен на пропаст. Уколико је план само доводити европске играче и напунити им џепове. А делује да Саудијци, за сада, само то и чине.
