На данашњи дан Бањалуку је погодио разорни земљотрес који је заувек остао урезан у колективно сећање града на Врбасу. Читава Југославија тада је устала да помогне обнову разореног града, а један од првих који је стао у ред да помогне је нобеловац и један од највећих српских писаца Иво Андрић.
Он је одмах након разорног земљотреса пре 57 година донирао тадашњих 100.000 динара за изградњу данашње Гимназије.
Како је известио тадашњи “Глас” Андрић је свој прилог предао “другарици Неди Ерцег, секретару Иницијативног одбора Босанаца у Београду за пострадале у земљотресу У Босанској крајини”.
„По жељи познатог књижевника и нобеловца овај новац треба да се утроши на изградњу нове Гимназије у Бањалуци, јер је стара тешко оштећена и биће срушена“, стоји у тексту тадашњег “Гласа”
Познато је да је Андрић новац од Нобелове награде донирао за изградњу и обнову библиотека, културних и образовних институција.
Овим гестом, након страшне несреће, своје име је уписао у историју Гимназија, али и цијеле Бањалуке.
Годишњица земљотреса
Земљотрес који је погодио Бањалуку кобног 27. октобра 1969. у девет часова и 11 минута опустошио је град. У делићу секунде зграде, школе, болнице и фабрике претвориле су се у облак дима. На улицама се могло чути само вриштање, дозивање у помоћ и плач уплашених грађана, мајки и деце.
Град после катастрофе више никада није био исти. Земљотрес је однео 15 Бањалучана. 1.117 их је теже или лакше повређено, а више од 86.000 објеката је разорено. Све ово је постало вечна опомена и сведок силе природе. Подрхтавање тла тог кобног јутра накратко је зауставило време и живот у граду на Врбасу и урезало се у колективни дух града и свих Бањалучана.
На крилима солидарности и помоћи која је стизала из свих крајева крајишка лепотица подигла се као феникс из пепела. Данас сија пуном снагом, поносна, али у сталној приправности, свесна да нико није јачи од природе и да никада не сме више помислити да се таква катастрофа не би могла поновити.
Четири јака потреса догодила су се 26. и 27. октобра 1969. године. Главном удару претходила су два јака померања тла. Највећи земљотрес догодио се 27. октобра 1969. године с магнитудом од 6,6 степени Рихтерове љествице. После тога је уседио накнадни удар од 4,7 степени по Рихтеру. Потреси су оставили последице на подручју 15 општина тадашње Босанске Крајине.
Александар Стојановић за Компасинфо
