Земља је у последњих 25 година постала тамнија, открио је истраживачки тим у свом научном раду објављеном у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
Научници објашњавају да је у периоду од 2001. до 2024. године забележена мања рефлексија сунчеве светлости са Земљине површине него раније.
Невероватно откриће
„Свемирски одметник“ лебди између планета и прождире све што му се нађе на путу
„Тамњење“ је израженије на северној него на јужној половини планете, а научници су то открили након анализе података прикупљених сателитом.
Како истичу, јужна полулопта у просеку прима више радијационе енергије на врху атмосфере, док се на северној бележи губитак те енергије.
Раније студије сугерисале су да се та неравнотежа компензује атмосферским и океанским струјањима која преносе енергију. Међутим, најновије истраживање показује да та струјања нису могла у потпуности надокнадити разлике током протекле две деценије.
Према подацима, забележено је одступање од 0,34 вата по квадратном метру по деценији. Гледано у контексту просечног сунчевог зрачења од 240 до 243 вата, то одступање није велико, али је статистички значајно.
Научници сматрају да је до разлике дошло због промена у количини водене паре и облака у атмосфери, као и због промена у рефлексивности Земљине површине. Објашњавају да лед и снег рефлектују више сунчевог зрачења од стена или воде. Због тога је смањење морског леда и снежног покривача на северној полулопти допринело „тамњењу“.
Осим тога, важну улогу имају и ситне честице у атмосфери које делују као кондензационе језгре за стварање облака, што додатно утиче на рефлексију сунчевог зрачења.
На северној полулопти загађење финим честицама значајно се смањило, док је на јужној – због пожара у Аустралији и ерупције вулкана Хуанг Тонга – дошло до испуштања веће количине ових честица у атмосферу.
Научници истичу да је кључно разумети узроке разлика у рефлексивности између јужне и северне полулопте, јер би то могло унапредити климатске моделе и пружити бољи увид у будуће промене климе на Земљи.
