Трампа ,,мучи“ Венецуела још из претходног мандата када је покушао да преко хуманитарне интервенције упадне у њу са трупама преко Колумбије. Америка не одустаје од њене нафте, али Венецуела је земља која поред војске и полиције за петнаест дана може да мобилише осам милиона људи под оружјем. Ако Трамп на њу крене, лоше ће се провести.
Овако развој ситуације у Јужној Америци и заоштравање односа између САД и Венецуеле коментарише Душан Васић, бивши амбасадор Србије у Мексику.
Америчка војска је последњих недеља распоредила више од 4.000 маринаца у воде око Латинске Америке и Кариба, као део појачаних напора у, како кажу, борби против нарко-картела. Председник Венецуеле Николас Мадуро истиче да је то само део плана да се његова земља оцрни како би Америка могла несметано да експлоатише њене ресурсе, првенствено нафту.
Председник Венецуеле је као одговор на амерички потез покренуо операцију ,,Независност 200″ за осигурање свеобухватне одбране земље. Она ће се спроводити на читавој територији земље, а у оквиру оружаних снага биће формирана 284 фронта.
Храбар отпор и чврста позиција коју су за време претходног Трамповог мандата заузели Мадуро и народ око њега, чак и војска и полиција, довели су до тога да су Трамп и његови партнери „поломили зубе“ на Венецуели. Сада покушавају да спроведу нове нападе и притиске, каже Васић за Спутњик. Стиже и Кина
Венецуела је један од највећих светских произвођача нафте, са највећим светским резервама — то је несумњиво. Кина је позајмила Венецуели 60 милијарди долара кредита, које ће Венецуела отплаћивати извозом нафте. Трампове акције су, објашњава наш саговорник, покушај супротстављања позиционирању Кине у овом подручју.
Америци је циљ да онемогући извоз нафте из Венецуеле на било коју страну света, зато јој и јесте две године одржавала блокаду извоза. Америку посебно боли то што Венецуела бесплатно извози нафту на Кубу, а Трамп је забранио њен превоз бродовима. Међутим, ако се та нафта буде превозила кинеским танкерима, питање је да ли би у том случају Америка смела да се упусти у ризик да потапа кинеске танкере за нафту која је већ плаћена, каже Васић за Спутњик.
Наш саговорник истиче да групација земаља око БРИКС-а постаје све јача у економском смислу, све утицајнија у политичком смислу и све самосталнија у финансијском смислу, јер гради сопствене финансијске институције, банке и друге облике сарадње. Она напушта долар као валуту за међусобну трговину и прелази на националне валуте. Све ово, каже Васић, угрожава Америку.
Позиција земаља БРИКС угрожава Трампову позицију и он је покушао, више театрално, да направи један гест који се показао супротним међународном праву. Америка је под изговором да се бори против трговине дрогом напала један мали венецуелански брод, односно мало већи глисер, који се налазио у међународним водама. Напасти страни брод, без обзира које врсте, од земље са којом нисте у рату и то још у међународним водама апсолутно јесте међународно кривично дело.
Трамп за то није имао овлашћење Конгреса и зато је Конгрес тражио брифинг са члановима његовог кабинета, међутим, до тог састанка није дошло.
Такође, смешно је, веома ружно и политички трагично да Трамп прибегава финансијској уцени, расписује огромну награду практично за ликвидирање венецуеланског председника, каже бивши амбасадор.
Трамп тренутно нема велики маневарски простор, а уколико и крене у инвазију на Венецуелу, неће много постићи, тврди наш саговорник. Таквим потезом ће само уверити већину латиноамеричких земаља, а то је преко 30 држава, да не могу више имати поверење у Сједињене Америчке Државе.
Не би се у тај евентуални сукоб војно укључила ниједна околна земља Латинске Америке, али свакако би настао хаос. Венецуела располаже огромном војном силом и може за две недеље мобилисати још осам милиона људи. Напад на Венецуелу био би сигнал за све друге земље Јужне Америке да преиспитају своју политику и свој однос са Америком.
Посебно би реаговао Бразил који са председником Лула да Силвом води нову полтику дистанцирања од САД, као и Мексико који је историјски увек окренут против било какве инвазије, објашњава Васић. Што се тиче земаља БРИКС-а, чији је Венецуела партнер и потенцијални кандидат за чланство, оне би то сигурно политички осудиле и, наравно, искористиле промашај тако великог калибра, односно неоправдану инвазију Америке, да даље учврсте свој положај на простору глобалног Југа и Истока. Уколико би и дошло до инвазије, Васић каже да би она највероватније личила на НАТО агресију на нашу земљу — бомбардовање из даљине, будући да Венецуела нема одбрану за такву врсту напада.
То је поносан народ који би у случају напада постао још хомогенији и уједињенији. Венецуела је веома тврд орах и Америка може на њој поломити зубе. Не верујем да ће се одлучити на класичну инвазију, јер иако се Америка сама изузела од надлежности Међународног кривичног суда, тај суд би могао да поведе поступак и утврди шта је све Трамп прекршио оваквом интервенцијом у међународним водама. То баца у воду сваку идеју да Трамп једног дана постане кандидат за Нобелову награду, што је опсесија готово сваког америчког председника у последње три деценије.
С друге стране, чак и у случају успешног напада, Америка никако не би могла дугорочно рачунати на добру позицију у Венецуели. У земљи би остали дубоки трагови рата и незадовољство, а ако би се и појавили нови покрети, они би били уперени против Американаца и њихове власти.
Марија Мачадо, тренутни лидер опозиције, захвалила се Трампу на ,,одлучној акцији“ у борби против картела, међутим, комплетна опозиција је изгубила углед у народу због превише велике повезаности са САД и њиховим интересима, објашњава дипломата.
Као и у првом мандату, када је Трамп довео много веће снаге преко Колумбије, неће ни сада успети да интервенише у Венецуели, тврди наш саговорник уз оцену да ће амерички председник вероватно за највише месец дана наћи неку другу „политичку звечку“ и полако гурнути у заборав Мадура и Венецуелу.
