Некад, у 19. веку, Европа је Турско царство називала „болесником са Босфора“. Али, ствари су се отада промениле. Недавно су турске новине „Дејли сабах“ назвале Француску „болесником Европе“.
У Француској ће се гласање о поверењу влади одржати почетком септембра, а на њему се очекује да ће доћи до смене „најновије“ француске владе, коју предводи Франсоа Бајру. Он ће, вероватно, постати трећи француски премијер који ће бити смењен за само годину дана.
Лидер француске левичарске опозиције Жан Лик Меланшон недавно је позвао на опозив председника Макрона, јер је земља потонула у дубоку политичку, економску и социјалну кризу. У питању је сама судбина „пете републике“. Ипак, Макрон се припрема за „предстојећи рат са Русијом“ и жели да пошаље „мировне снаге“ у Украјину. Може ли луђе од тога?
Ништа боље није ни у Британији, која се претворила у земљу сталних протеста против владе премијера Кира Стармера. Последњих година Енглеска није имала среће са премијерима, примећује сиријски политичар Мухамед Амер на сајту „Фондација стратешке културе“, и додаје: „Сваки нови премијер био је гори од претходног“.
Тешко је чак и упамтити низ премијера у Британији који су смењени током неколико претходних година. На пример, премијерку Лиз Трас надживела је главица зелене салате из супермаркета: потрајала је дуже од њеног мандата. Како су Британци уопште трпели Бориса Џонсона, пита се Амер, који је постао оличење корупције, лажи и неспособности?
Средином августа британски лист „Телеграф“ је приметио да се некада богато Уједињено Краљевство сада налази на ивици сиромаштва, о чему сведочи висок јавни дуг, инфлација и раст пореза. У овој земљи током последње три деценије није изграђен ниједан нови аутопут, а сектори британске економије, који су раније били сразмерно ефикасни, једноставно су уништени.
Случај немачког болесника
Трећи пример, истиче сиријски аналитичар, јесте Немачка, која је некад представљала економску и политичку „локомотиву Европе“. Садашњи немачки канцелар Фридрих Мерц је недавно изјавио да Немачка више не може бити „држава социјалног благостања“.
Односно: Берлин више не може да поднесе терет социјалних давања. У преводу: средства су намењена Украјини, нека се од сада Немци брину сами за себе.
То не треба да нас чуди, додаје Амер: Немачка је сама себи ускратила приступ јефтиним руским енергентима. Прекид трговине са Русијом, огромна помоћ Украјини, као и увођење високих царина из САД, како закључује овај сиријски аналитичар, практично су исцрпли немачку економију.
Немачка економија се у другом кварталу ове године смањила више него што су очекивали економски експерти: у поређењу са претходна три месеца, бруто домаћи производ је пао за 0,3 одсто, а инвестиције за 1,4 одсто.
Крајем августа, Ројтерс је известио да је број незапослених у Немачкој по први пут у последњих десет година премашио три милиона: у августу је било 46.000 више незапослених него претходног месеца.
Потом је уследио састанак шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника САД Трампа, који је на све ставио тачку. Још не знамо на шта се тачно обавезала поменута немачка фрау. Нешто је, ипак, извесно: посрнула ЕУ на себе преузима финансирање рата у Украјини, чему треба додати америчке царине, уз обавезу да наоружање, у износу од пет одсто БДП-а, купује искључиво од САД.
Велики пад Европе
Ни остале земље чланице ЕУ не стоје боље, већ много горе. На пример, влада у Шпанији се суочава са озбиљним оптужбама за корупцију. Два блиска сарадника премијера Санчеза оптужена су за корупцију. Један од њих је већ ухапшен под оптужбом за примање мита у укупном износу од милион долара, а други ће се под сличним оптужбама ускоро појавити пред Врховним судом.
Према шпанској штампи, земља је толико шокирана коруптивним скандалима да се може очекивати оставка владе Педра Санчеза.
Темом новог европског хаоса бави се публициста Петер Оржеховски, чија нова књига носи једноставан и застрашујући наслов – „Хаос“. Нарастајући нереди, према овом аутору, „протресају Европу до саме сржи“.
Пад Западне Европе постаје очигледан. Бивши француски амбасадор у САД Жерар Аро, у чланку за француски лист „Поинт“, упозорава на крај западне глобалне доминације, који се повезује са сукобом у Украјини, а то, по његовим речима, „карикатурно илуструје неразумевање и одбацивање будућег света од стране европских лидера“.
Америчка штампа примећује да је ЕУ неспособна да „делује координисано“ и да је то вечита слабост Европе. Кризе у највећим европским економијама, додаје Амер, извесно ће смањити њихов утицај на глобалне политичке и економске процесе. Ништа ново. То се, у ствари, већ дешава.
Све то су последице политичких одлука некомпетентних европских лидера. Велики пад Европе није започео са Украјином, али ју је сукоб са Русијом свакако убрзао.
„Европски лидери су направили велике грешке током последњих година“, додаје сиријски аналитичар, „посебно у вези са Русијом, која се сада суочава са слабом, неефикасном Европом“.
Заправо, закључује Амер, ЕУ се превише проширила, што је постало болно очигледно почев од 2010. године, када је економска криза у еврозони довела до пада влада у Грчкој, Ирској, Португалу и Италији, након чега су уследиле године нултих каматних стопа и спорог привредног раста.
Страх од мира у Украјини
И Блумберг је скептичан у погледу способности ЕУ да развије функционалан буџет у наредних седам година; ако европски лидери не искористе тренутну прилику, неће имати другу.
Енглески „Фајненшел тајмс“ је 24. августа закључио да је Европа „одустала од свог идентитета“ и да је тиме издала саму себе. Према британском „Економисту“, европски лидери налазе у тешком, скоро очајном положају. Један од њихових највећих страхова се зове мир у Украјини.
Амерички часопис „Америкен конзерватив“ сматра да се Европљани лидери плаше мира у Украјини јер „прави мировни споразум значи погоршање њихових проблема, не само политичких, већ и економских“.
Према проценама Светске банке, трошкови послератне обнове Украјине ће износити најмање 524 милијарде долара. Не изненађује ни то да се, наводи овај часопис, иза жеље европских лидера да наставе непријатељства са Руском Федерацијом лежи страх од будућег измирења рачуна.
Иза наводне спремности европских лидера за рат са Русијом крије се „панични страх Европе да ће остати сама, са уништеним савезником (Украјином), који више никоме није потребан“, додаје „Америкен конзерватив“.
А то је ситуација која подсећа на ону после Првог или Другог светског рата. После Другог светског рата САД су Европи понудиле Маршалов план, којим су потпуно потчиниле Европу.
Можда је основанија аналогија са ситуацијом у којој се Европа нашла после Првог светског рата, јер овог пута неће бити новог Маршаловог плана. Европу су тада потресла социјална превирања и револуције, а економске тешкоће у Немачкој су на концу довеле до победе Хитлерове странке.
