Најлепши споменар детињства и ђачког доба, потврдиће многе генерације, чувају се захваљујући поучним, а једноставним причама. Оне су биле лектире и теме за писане саставе, па и ликовне радове, а најважније је то што су упамћене као животне лекције. Међу њима су свакако и она топла дела која им је оставио у аманет чувени српски писац, Бранко Ћопић.
Изложба у Педагошком музеју
У жељи да на почетку школске године подсете ученике на значај и деци и одраслима драгог писца, у Педагошком музеју у Узун Мирковој улици је отворена изложба „Стваралаштво Бранка Ћопића”. Аутор поставке је Тијана Игњатовић, педагог и кустос у овом музеју. Она је на девет паноа, користећи документарну музејску грађу, на оригиналан начин изабрала и приказала део огромног Ћопићевог опуса.
Писац осмеха и оптимизма
– Критичари сматрају да је Бранко Ћопић, песник и приповедач осмеха, оптимизма и фине, готово филигранске повезаности носталгије за детињством и детета у човеку – казао је на отварању изложбе Слободан Вуксановић, директор Педагошког музеја.
Он је напоменуо да је кустоскиња Игњатовић са великом посвећеношћу пришла овом послу који није био лак јер је требало издвојити боље од најбољег и прилагодити тако да буде пријемчиво деци, али и одраслима.
– И пошто се многи аутори поистовећују са онима о којим пишу или стварају, сигуран сам да је и ауторка ове поставке, наша кустоскиња, изнедрила најбоље из себе повезујући се са Ћопићем који је знао да разуме и препозна танане душе и оно најбоље у човеку – оценио је Вуксановић, који је био идејни творац ове изложбе.
Бранко Ћопић – живот и почеци
Академик и књижевник Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашани код Босанске Крупе. Одрастао је у земљорадничкој породици. Рано је остао без оца. Велики утицај на њега имали су деда и стриц. Њихове приче биле су плодоносно семе које је будило машту и откривало један потпуно нови свет обојен речима.
Током основне школе заволео је књигу, а та љубав према причама остала је главна нит Бранковог живота. Своје прво штампано дело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац” 1928. године. Ово је део из биографије који се предочава публици.
Детињство као вечита инспирација
Ауторка додаје да је изложба базирана на књижевном стваралаштву за децу и то на периоду детињства који је и најосетљивији.
– Ми из те слике детињства израстамо у особе и повезујемо се са заједницом и колективом. Ово је прилика да се деца уводе у један нови свет, јер она сада одрастају уз савремене технологије, а одрасли врате мало у детињство. Јер Ћопић је писао доживљаје из личног искуства, то су својеврсне живе слике које и даље интригирају машту – истакла је ауторка.
Она сматра да је значајно и што у Ћопићевим делима, која су у свим временима актуелна, има и елемената здравог хумора који је и даље на високом нивоу.
Дечја креативност у служби сећања
У реализацији изложбе кустоскињи је помогло десетак деце. Она су цртала омиљене или главне ликове из Ћопићевих дела „Башта сљезове боје”, „Доживљаји мачка Тоше”, „Магареће године”, „Орлови рано лете”, „Деда Тришин млин”…
Највећи акценат је, како поручује Игњатовићева, на порукама које Ћопић преноси деци и на тим ликовима који су стварани и дечји су. Ћопићева дела, што је, како каже ауторка, важно, користе се у наставном плану и програму у основним и средњим школама.
Између маште и стварности
– Ћопић је сматрао да свако од нас кроз овај свет иде мало занесен. То је нешто између маште и стварности. И идеја маште, кроз коју је он гледао стварност неким другим очима, може и сада да се примени – уверава ауторка.
Школски амбијент и дух времена
На поставци се до 5. октобра уз паное могу видети дечји цртежи, ручни радови, глобуси. Школски прибор, ђачка клупа… Пожељно је да, уз индивидуалне посете, овде долазе и групе ђака са наставницима и учитељима како би боље оживели једно време у коме је живео и радио Бранко Ћопић, а тиче се дечјег света.
Подсећамо и да многе школе у нашој земљи и Републици Српској носе име великог Бранка Ћопића.
