Међу савременим сакралним објектима изграђеним у различитим деловима наше земље, извесним специфичностима одликује се комплекс објеката с лепо сазиданом црквом, посвећеном Светом оцу Николају Српском, знаменитом црквеном достојанственику, једном од највећих беседника наше прошлости. Као Никола Велимировић рођен је 1880. године у селу Лелић, код Ваљева, а преминуо 1956. године у Саут Канау у Америци. Школовао се у Ваљеву, Београду, Берну, Лондону и Петрограду. Доктор филозофије и теологије, био је епископ жички и архиепископ охридски, заточеник логора Дахау. Извесно време је живео у Америци. Мошти су му пренете у Србију и сахрањене у манастиру Лелић, који је његова задужбина. Део моштију налази се у цркви манастира под Соко-градом, последњим упориштем Турака у Подрињу.
Изванредан познавалац живота и дела Светог Николаја био је епископ шабачко-ваљевски, недавно преминули, племенити, господин Лаврентије, који је заслужан за објављивање 15 књига на више од 12.000 страница, које је Свети Николај исписао током времена. И не само то. На иницијативу агилног владике Лаврентија, у западној Србији, у Подрињу, недалеко од Малог Зворника и 15 километара даље од Љубовије, у крају познатом под називом Азбуковица, који се надовезује на Рађевину, саграђен је несвакидашњи сакрални комплекс, који блиста у својој лепоти и значају. Налази се недалеко од некадашњег утврђеног Соко-града, на Соколским планинама, високим 973 метра. Лако приступачан асфалтним путем, који се од магистрале Мали Зворник – Бајина Башта одваја на лево код места Узовница, путује поред кроз село Грачаница с истоименом црквом, асфалтним путем брзо се стиже у готово увек добро посећен манастир, посебно у време манифестације познате под називом Моба, када се овде окупи и по више стотине деце из српске дијаспоре, да би се дружила, учила и неговала љубав према домовини. Манастир под Соко-градом удаљен је од Лознице 78 километара. Посвећен је Светом Николају Српском, задужбина је епископа Лаврентија, завршена 1993–1994. године.
Пошто је 1989. године откупио земљиште и Војска Србије помогла у проширењу прилазног пута из правца Узовнице и Грачанице, почела је изградња манастирских објеката. Црква скромних димензија, веома разгранате кровне конструкције, попут снега беле фасаде, главни је објекат пространог комплекса. Подсећа на Цркву Светог Николе у Овчарско-кабларској клисури. Црквени иконостас, дар је породице Вробел и Крстане Тасић, иконописаца из немачког града Гифрона. Поред дома владике Николаја, овде се налазе простране трпезарије, соба за госте, сала за семинаре, кухиња, просторија за свештенство, продавница сувенира, вишекреветна спаваоница за младе, гостинска тераса, чесма, музеј посвећен Николају Велимировићу, високи звоник, пространи трем украшен цвећем и фотографијама манастирског комплекса, са ручно израђеним столовима и клупама, библиотека, поплочано двориште с негованим растињем, паркинг, мало језеро у чијој се води умножавају околни планински врхови и објекти манастирских здања, три метра висок споменик Светом Николају, рад вајарке Дринке Радовановић, каналисане воде која оплемењује простор. Текућа вода потиче од реке Грачанке, на чијем је почетку сликовит водопад. Сестринство које брине о пространом комплексу вишеструко је заслужно за свакодневни живот и беспрекорно одржавање манастира под Соко-градом. На себи својствен начин чува успомену на два значајна црквена достојанственика, Николаја и Лаврентија.
На стрмом, кречњачком узвишењу, 40 минута лаганог хода од манастира и доброг успона широком стазом, поред које је постављено десет малих, каменом зиданих и осликаних капела, свака с по једном божјом заповешћу, стиже се до истакнутог врха Соколских планина. Овде се налази дрвена платформа с које се видик пружа далеко унаоколо, при лепом времену до Дрине и Босне. У средини платформе постављен је 12 метара висок позлаћени крст од челика, изграђен у бродоградилишту „Сава” у Мачванској Митровици и овде постављен уз помоћ хеликоптера Војске Србије, 24. марта 2000. године, пошто га је претходно освештао патријарх Павле.
Манастир Светог оца Николаја Српског својеврсно је духовно, културно и васпитно средиште, не само Азбуковице и Рађевине, већ знатно ширих пространстава. Савремени сакрални комплекс који на посебан начин обележава време и простор, људе и догађаје.
Стеван М. Станковић,
