Манастир светог Георгија Чозибског, један је од најстаријих манастира у Палестини, савремен великим монашким центрима Светог Саве Освећеног и Лавре Светог Теодосија Киновијарха у 6. веку.
Подигнут је у пустињи Јудеје, на путу који повезује Јерихон са Јерусалимом. Главна црква је посвећена Пресветој Богородици Чозибској, а изграђена је на рушевинама Лавре Чозиба. Ово место је одувек сматрано светим и заштићеним од стране Пресвете Богородице.
Јоаким и Ана, родитељи Пресвете Богородице, приликом приношења жртве у Соломоновом храму били су приморани да оду јер нису имали деце. Тада се Ана повукла у свој дом, усрдно молећи Бога да јој дарује дете које би могла да принесе храму, док се Јоаким повукао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, говорећи: „Нећу ни јести ни пити док ме Господ мој не посети и тако нека буде, да моја молитва постане храна и пиће“.
Током молитве јавио му се Анђео Господњи и објавио рођење Пресвете Богородице. Био је у истој пећини у којој је, по Божијој заповести, пророк Илија нашао уточиште бежећи од гнева Језавеље, жене цара Ахава.
Манастирска архитектура
Манастир представља сложену грађевину на три нивоа, са главном црквом, капелама, пећином пророка Илије, испосничким келијама, конацима, двориштима, подрумима и другим просторијама.
Главна црква – једнобродна базилика са куполом – посвећена је Рођењу Пресвете Богородице („Богородици Чозибској“). На северном делу пода налазе се мозаици украшени византијским двоглавим орлом, који датирају из 12. века.
Златно доба манастира
Манастир је достигао свој врхунац у време игумана Светог Георгија Чозибског, крајем 6. века, када је у њему било преко 2000 монаха. Гробница Светог Георгија налази се у старој капели из 6. века. Пећина пророка Илије налази се на трећем нивоу манастира, где је, по предању, био храњен гавраном. Такође се верује да је манастир подигнут на имању Јоакима и Ане.
На крову и зидовима налазе се хришћански симболи и стотине натписа са домовинама и именима монаха сахрањених у том месту.
Данашња грађевина је подигнута 1878. године на рушевинама старе Лавре Чозиба. Стара капела посвећена је петорици сиријских монаха који су били први оснивачи манастира. Капела Светог Георгија највероватније стоји на месту прве цркве.
Манастир је био тешко разорен током персијског напада, када су већина монаха убијени или расејани. После поновних разарања, остао је активан са неколициом монаха све до 12. века, када је обновљен у време цара Манојла Комнина. У 13. веку био је потпуно напуштен, све док га није поново оживео грчки монах Калиникос 1878. године.
Пећина пророка Илије и место молитве Светог Јоакима
Изнад католикона, на источној страни, налази се пећина у којој је пророк Илија Тесвићанин боравио бежећи од безбожног цара Ахава и његове жене Језавеље, која је увела идолопоклонство у Израиљ.
У тој пећини пророка је хранио гавран: хлебом ујутру и месом увече, а он је пио воду из потока Хорат. „А поток пресахну од суше. Тада му Господ рече: Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се онде“ (3. Царевима 17, 7–9). На северној страни пећине налази се велика икона пророка Илије кога храни гавран.
По предању, у истој пећини се подвизавао и Јоаким
По предању, у истој пећини се подвизавао и Јоаким, постећи и молећи се Богу да му дарује дете. Када је једном приликом са Аном принeо хлеб у храму, њихова жртва је одбијена од стране свештеника, јер су били бездетни и сматрани проклетима.
Ово их је дубоко ожалостило: Ана се затворила у кући молећи Бога, а Јоаким се повукао у пустињу, рекавши: „Нећу ни јести ни пити док ме Господ мој не посети и тако нека буде, да моја молитва постане храна и пиће“. Бог је услишио њихове молитве, и обоје су решили да дете посвете храму. То дете била је Пресвета Богородица Марија, која је постала Мајка Божија.
Овим се објашњава и посвећеност католикона манастира Рођењу Пресвете Богородице.
Скит Свете Ане и назив „Манастир девојака“
На источној страни манастира налазе се пећине у којима је живео Свети Георгије Чозибски. Те пећине се зову Скит Свете Ане. По предању, на том месту Света Ана је живела након рођења Пресвете Богородице, предводећи заједницу девојака у подвижништву. Одатле потиче и арапски назив места „Дер Елбанат“, што значи „манастир девојака“.
Света реликвија Свете Ане
Света реликвија – лева нога Свете Ане, која је мирисала на небески миомир – чувала се у цркви Скита, али је пренета у Скит Свете Ане на Светој Гори када су монаси напустили Палестину током ратних разарања.
