Шеф Роскосмоса, Дмитриј Баканов, остварио је ретку посету Сједињеним Америчким Државама – прво званично путовање откако је преузео врх руске свемирске агенције. Повод? Присуство лансирању руског космонаута Олега Платонова у летелици компаније SpaceX, као и сусрет са својим америчким колегом, вршиоцем дужности администратора НАСА-е, Шоном Дафијем.
Да ли ће доћи и до сусрета са Елонoм Маском, остаје да се види. Али ова посета је значајна много више од могућег руковања иза затворених врата.
Дипломатија у орбити: Зашто је ова посета важна?
Ово је, пре свега, политичка и дипломатска посета – она која се планира месецима унапред и захтева одобрење са највишег нивоа. То што се дешава управо сада, у тренутку директне конфронтације Москве и Вашингтона због Украјине, говори много. То је први сусрет уживо између шефова Роскосмоса и НАСА-е од 2018. године, када је Дмитриј Рогозин угостио Џима Брајденстајна на Бајконуру.
Рогозинова планирана узвратна посета САД је била блокирана крајем 2018. године, упркос његовој спремности да се састане са Маском. Његово присуство на листама санкционисаних лица Запада учинило је такав сусрет политички токсичним.
Његов наследник, Јуриј Борисов, није ни добио прилику за разговоре уживо – администрација председника Бајдена то је одбила, позивајући се на политичке околности током украјинске кризе. Комуникација је сведена на неколико телефонских разговора.
Са повратком Доналда Трампа у Белу кућу и новом поставом у свемирском руководству САД, услови за ангажовање су се променили.
Сусрет након година тишине током Бајденове администације
Мање је важно што је америчку страну представљао само вршилац дужности – Шон Дафи, који је на ту функцију постављен тек пре две недеље – или то што је НАСА у последњим годинама имала више смена руководства од Роскосмоса. Дафи не доноси кључне одлуке. Он говори у име Беле куће.
Симболика је управо у томе што је до састанка уопште дошло, након година готово потпуне тишине током Бајденове администрације.
Годишњица Аполо-Сојуз мисије као сигнал
Тајминг није случајан. Састанак се поклопио са годишњицом мисије Аполо-Сојуз из 1975. године, када су САД и СССР у орбити спојили своје летелице, упркос тензијама Хладног рата. Тада су једни на друге били усмерили нуклеарно оружје. А ипак – руковали су се у свемиру. Ако су могли тада, логика налаже да могу и сада.
Руски космонаут у америчкој летелици: порука сарадње
Други разлог посете – лет руског космонаута у америчкој летелици – шаље подједнако снажну поруку: упркос геополитичком сукобу, сарадња је и даље могућа. НАСА све више зависи од Маскових ракета, посебно након што је Боингова мисија са летелицом Starliner поново доживела застој. Следећи лет Starlinera је планиран као теретна мисија; мисије са посадом су на чекању. Опрез је на првом месту.
У том контексту, посета Роскосмоса делује као суптилна форма дипломатије: зашто да се боримо на Земљи када можемо да стварамо у свемиру? Међународна свемирска станица (ISS) остаје последњи велики заједнички пројекат Русије и САД. Изван ње – ништа више не повезује ова два светска пола у мирољубивој сарадњи.
Два конкретна резултата разговора
Иако су техничка питања била на дневном реду, дипломатија је имала предност. Ипак, две кључне тачке су изашле у први план:
1. Продужетак рада ISS до 2030. године?
Сергеј Крикалев – специјални председнички изасланик Русије за свемир – назначио је да су обе стране начелно сагласне да продуже заједничке операције на ISS-у до 2030. године. Русија је претходно подржавала станицу до 2028, очекујући да ће до тада лансирати први модул своје нове станице – РОС (Руска орбитална станица). САД су већ најавиле да ће подржати ISS бар до 2030, уз могућност продужења до 2032.
Крикалев има више простора за дипломатске изјаве него Баканов, који је чвршће везан за званичне директиве. Ипак, порука је јасна: врата су отворена за сарадњу и након 2028.
2. Потенцијал за сарадњу у дубоком свемиру
Баканов је навео да се разговарало и о будућој сарадњи – укључујући могућност заједничког рада на Руској орбиталној станици и мисијама у дубоки свемир. Ако преговори буду успешни, ISS би могао бити продужен и до 2035. године, а Русија би могла бити укључена у – или помоћи у обликовању – наследника ISS-а: пројекат ISS-2.
За Трампа, нова глобална свемирска станица могла би се представити као дипломатска победа, потенцијално размењена за уступке на другим фронтовима, попут Украјине.
Ако до тога дође, улога Русије у ISS-2, посебно у сарадњи са земљама БРИКС-а, учинила би пројекат заиста мултиполарним. Станица не само „међународна“, већ универзална.
Марс као следећи корак: кључно питање будућности
И ту је питање Марса – Маскова дугогодишња опсесија и други стуб будуће свемирске агенде. Састанак између Баканова и Маска, ако се деси, био би иза затворених врата и потпуно незваничан. Баш као што је некада бивши шеф Роскосмоса Владимир Поповкин тајно срео Маска.
Циљ Баканова, чини се, јесте да покаже да руски ваздухопловни сектор има шта да понуди – да није реликт, већ релевантан партнер у следећем кораку човечанства.
Руски адути: нуклеарна технологија и свемирска медицина
А шта би могло привући Маскову пажњу? Русија има два јака адута: технологију нуклеарног космичког тегљача и дубоко, ненадмашно искуство у свемирској медицини. Ако се та средства мудро искористе, Москва би могла добити место за столом пројекта Марс – било као партнер или као ривал.
Укратко, посета Роскосмоса САД-у није само због лансирања или руковања. То је сигнал – намерно и стратешки послат – да Русија и даље види свемир као простор за сарадњу, а не за сукоб. И да у великој празнини изнад нас још увек има простора за заједничко тло.
