У Првом свјетском рату учествовао је на италијанском фронту, што је описао у роману “Збогом, оружје”. Искуства из Шпанског грађанског рата овјековјечио је у роману “За ким звона звоне”, а с пута по Африци су настали “Сњегови Килиманџара” и “Зелени брегови Африке”.
Репортерски је обиљежио чињенице, што је одлика “школе” писаца коју је предводио између два свјетска рата. Истицао је снагу основних људских нагона, а најчешћи мотиви били су рат, лов, борба са биковима, пијанство, секс – често у грубим, каткад бруталним видовима.
Убио се 1961. године.
Остала дјела: романи “Старац и море”, “Покретни празник”, “Прољећне бујице”, “Сунце се поново рађа”, “Имати и немати”, “Преко ријеке, па у шуму”, драма “Пета колона”.
