Лука Ротердам, највећа лука у Европи, планира преусмеравање терета, долазак ратних бродова и масовно складиштење војне опреме, док ће терминали који иначе опслужују комерцијалне бродове ускоро постати логистички центри НАТО-а.
Овим се, како се наводи, све озбиљније припрема за могући војни сукоб са Русијом.
Извршни директор Лучке управе Ротердама, Бодевејн Сијемонс, изјавио је за Фајненшел тајмс да се координација већ одвија са суседном луком Антверпеном у Белгији, у случају да у луку пристигну британска, америчка и канадска војна возила и залихе.
„Није сваки терминал погодан за руковање војним теретом. Ако би морале да се пошаљу велике количине војне опреме, ослонили бисмо се на Антверпен или друге луке да преузму део капацитета. Све мање се посматрамо као конкуренти. Наравно, такмичимо се где морамо, али сарађујемо где год можемо“, рекао је Сијемонс.
Припреме за оружани сукоб широм Европе
Ротердамска лука годишње обради око 436 милиона тона терета, док Антверпен, као друга по величини лука у ЕУ, годишње прими око 240 милиона тона. Са укупно 28.000 бродова из мора и 91.000 речних бродова из Немачке и унутрашњости Европе, Ротердам је кључно чвориште за трговину – али све више и за војну логистику.
Ове мере део су ширег европског плана за припреме у случају рата. ЕУ је већ најавила да ради на програму наоружавања вредном до 800 милијарди евра, како би континент постао самосталнији у погледу безбедности, и како би одговорио на захтеве америчког председника Доналда Трампа, али и одвратио могућу руску агресију.
Холандија је заједно са НАТО савезницима обећала да ће повећати издвајања за одбрану на чак 5% БДП-а. У мају је Министарство одбране Холандије објавило да ће лука Ротердам, на захтев НАТО-а, морати да ослободи додатне просторе за прихват војних бродова и опреме.
Терминали постају војне зоне
Према речима Сијемонса, „један или више бродова биће усидрено уз обалу у трајању од неколико седмица, четири до пет пута годишње“, а сама локација може се мењати у зависности од потреба. Контејнерски терминал у луци тренутно је једино место где се муниција може безбедно премештати с брода на брод.
У плану је да се неколико пута годишње одржавају и војне вежбе. Иако је лука већ имала искуства с транспортом војне опреме, чак ни у време Хладног рата није постојало посебно војно пристаниште. За разлику од Ротердама, Антверпен је навикнут да прима редовне пошиљке за америчке трупе стациониране широм Европе.
Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, упозорио је у јуну да би Русија могла да нападне неку чланицу Савеза до 2030. године. Након увођења санкција Русији, лука Ротердам изгубила је око 8% укупне трговине, што Сијемонс назива „још једном важном лекцијом“.
Европа се спрема за најгоре
Сијемонс упозорава да би Европа требало да развија резерве кључних сировина и ресурса, као што већ има за нафту.
„Требало би исто да учинимо са бакром, литијумом, графитом и неким другим кључним сировинама. Имамо то за нафту, али још не за гас. Наравно, имамо нека гасна поља у Европи која то могу делимично покрити, али треба шире размишљати о стратешкој отпорности. Колико је друштво отпорно? То постаје све важније како свет постаје све нестабилнији“, рекао је он.
Подручја око лука, због развијених логистичких и дистрибутивних мрежа, идеална су за складиштење стратешких залиха. Део холандске резерве нафте већ се налази у Ротердаму. Европска унија ће у наредним данима представити нову „стратегију залиха“ која ће обухватити храну, воду, лекове, енергенте, сировине и склоништа – што јасно указује на дубоке припреме за сценарио који донедавно нико није озбиљно разматрао, преноси Нова.
