Међународни монетарни фонд (ММФ) објавио је документ који садржи преглед мера које ће власти Србије реализовати у наредних 36 месеци. У документу се, између осталог, наводи да се Србија обавезала да повећа цену струје и путарине, као и да ће повећати квоте за запошљавање.
Документ садржи и Програмску изјаву коју су 20. јуна потписали премијер Србије Ђуро Мацут, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали. Ова Програмска изјава део је аранжмана са ММФ, који се назива „Инструмент за координацију политика“ и траје 36 месеци.
„Планирамо да имплементирамо повећање регулисане (кућне) тарифе за струју за најмање седам одсто од 1. октобра ове године“, наводи се у овом документу
Као разлог поскупљења струје, наводи се “побољшање финансијске ситуације Електродистрибуције Србије (ЕДС)” и “потреба за инвестицијама у енергетској инфраструктури”.
Додају да би поскупљење струје требало да буде “најмање инфлација плус један процентни поен”.
Осим струје, поскупљиваће и цене путарина, због доношења одлуке власти “о повећању путарина на аутопутевима од јула 2025. године”, као и да их “повећава годишње, уочи летње сезоне за најмање стопу инфлације”. Та мера је већ примењена.
Планира се и увођење нове путарине за камионе на регионалним путевима. До септембра ове године би требало да буде развијен и предлог за “увођење путарине за камионе на регионалним путевима, како би се повећали приходи у складу са потребама одржавања путева”.
Власти су се обавезале да ће поштовати „специјално фискално правило“ које ограничава укупан износ плата у јавном сектору на максимално 10 одсто од вредности целе српске економије. Односно, колико год да расте економија, толико могу да расту и јавне плате – али не више од тог процента.
„Очекујемо да маса јавних плата буде 10 одсто БДП у 2025. години, у складу са специјалним фискалним правилом”, наводи се у документу.
Влас тиме не може да повећа плате у јавном сектору, него мора да води рачуна да укупан износ свих јавних плата не пређе поменуту границу и та обавеза важи, током целог периода аранжмана са ММФ, до 2027. године.
Што се пензија тиче, власт одрекла права да их повећава по својој вољи, па ће се оне увећавати искључиво према аутоматској формули која је дефинисана у Закону о пензијском и инвалидском осигурању.
„Повећања расхода за пензије ће стриктно следити годишњи механизам индексације дефинисан у пензијском закону, и неће бити повећања пензија ‘преко реда’ нити бонус исплата пензионерима“, стоји у списку обавеза коју је потписала власт у Београду.
Тиме се власт одрекла могућности да у току године даје додатне новчане помоћи пензионерима изван редовне пензије.
Та ограничења представљају начин контроле јавних расхода и спречавања популистичких мера које би угрозиле стабилност државних финансија.
Амбициозни су и циљеви који се односе на Пореску управу Србије, јер је квота за запошљавање за 2025. годину повећана на 1.000 сталних и 800 привремених запослених, наводи се у документу.
У документу се објашњава разлог за овако велико запошљавање као „значајан ХР притисак због таласа пензионисања и потребе да се усклади знање особља са предстојеће имплементацијом ЦОТС ИТ система“.
До краја ове године би требало и да буде усвојен „план реструктурирања ЕПС“, а планира се и „убрзање имплементације плана реструктурирања ЕПС“, саопштено је у документу.
Наводи се да ће власти од марта следеће године „годишње објављивати податке о вредности набавки по посебним законима“, што има за циљ повећање транспарентности у јавним набавкама, које су тренутно изузете од стандардних процедура.
Предвиђено је да до јула 2026. године Министарство финансија по први пут објави „извештај о пореским олакшицама“, што треба да открије колико буџет кошта постојећи систем пореских повластица.
Народна банка Србије се обавезала да „одржава рестриктивну монетарну политику“, све док се инфлација трајно не стабилизује око циљане вредности од три одсто.
Програмска изјава, потписана 20. јуна, део је аранжмана са ММФ који се назива „Инструмент за координацију политика“ и који траје 36 месеци.
За разлику од претходних аранжмана, овим се не подразумева финансијску подршку Фонда, већ само представља вид „сертификације“ економске политике Србије.
Наредни преглед имплементације договорених мера планиран је за октобар ове године.
