Јаша Томић, рођени Вршчанин, био је централна личност српског политичког живота у Аустроугарској последњих неколико деценија пред уједињење, за време уједињења и у Краљевини СХС непосредно након уједињења.
Једини српски политичар против уједињења са Хрватима
Данас је најпознатији по томе што је био једини политичар из српског народа који се залагао против уједињења са Хрватима и тражио да се прво заокружи српски етнички простор, па тек онда приступи евентуалном уједињењу.
Српска елита подржава уједињење – али не и Јаша Томић
Као што знате, сва српска елита тог доба: интелектуална, политичка, војна, црквена итд, укључујући и цео српски народ, била је за то уједињење.
Чувени извештај војводе Живојина Мишића које се врти по интернету (а о коме смо подробно писали) је чист фалсификат његовог ађутанта Милорада Павловића Крпе, а сам војвода је заправо био у Хрватској само на једно поподне и никако није могао да састави такав извештај, те према томе нема доказа да је Мишић био против уједињења.
Нећете уосталом пронаћи ни једног јавног противника уједињења јужних Словена међу Србима у стварању Југославије у периоду 1914–1921, осим Јаше Томића.
Погром у Загребу и Велеиздајнички процес – прекретнице у Томићевом мишљењу
Након погрома Срба у Загребу 1902. (када су масовно поразбијане српске трговине и попаљене српске куће по Загребу) и нарочито након загребачког Велеиздајничког процеса 1909. (у коме је 53 Срба чланова Српске самосталне странке осуђено на робије због сарадње са властима Краљевине Србије у завери да се уједине сви јужни Словени), Томић иступа са својим обимним чланком под насловом „Како се зовемо – српско и хрватско питање“ у ком објашњава идеју немогућности стварања заједничке државе са Хрватима.
Научно засновано одбијање идеје „српско-хрватског јединства“
Јаша Томић је, бавећи се проучавањем тадашњих најважнијих теорија о нацији (писаца: Пасквале Манчинија, Валтера Беџхота, Адолфа Тјера, Георга Јелинека, Ота Бауера, Глигорија Гершића, Милована Миловановића и Слободана Јовановића), закључио да Срби и Хрвати не могу бити два имена истог народа и да су то два одвојена народа.
Иако је признавао да су блиски народи, Томић је доказао да Србе и Хрвате раздвајају сви најважнији чиниоци који се узимају као услов за постојање нације: историја, религија, књижевност, обичаји, воља најширих слојева.
Српско-хрватско јединство као претња идентитету Срба
Томић је, штавише, веровао да је идеја о јединству „Србо-Хрвата“ била направљена са циљем да на дужи рок асимилује Србе у Хрвате. Томић је сматрао да је подршка јединству Срба и Хрвата „можда најсудбоноснија погрешка српска у овом веку што су политичари српски наишли на овај лепак“.
Политички сукоби са присталицама Хрватско-српске коалиције
Услед таквих ставова Томић се нарочито политички сукобио са својим политичким супарницима из загребачке Српске народне самосталне странке и Хрватско-српске коалиције Светозара Прибићевића и Богдана Медаковића.
