Смештена високо на окомитој стени изнад кањона реке Милешевке, недалеко од истоименог манастира, тврђава Милешевац већ вековима буди машту историчара, археолога и свих љубитеља средњовековне баштине. Овај изузетни пример војне архитектуре из 13. века, који је некада служио као заштитник манастира Милешева и целе долине, коначно добија шансу да засија у пуном сјају.
Туристичка организација Пријепоље направила је велики корак у правцу обнове ове историјске грађевине, потписавши уговор са конзорцијумом који чине Републички завод за заштиту споменика културе и београдска фирма „Гео-ин“ д.о.о. Реч је о изради свеобухватне пројектне документације за уређење унутрашњости тврђаве, али и њене спољне капије – једног од симболичних и функционалних елемената средњовековне утврде. Уговорена вредност радова износи 8.200.000 динара, без урачунатог ПДВ-а, а средства су обезбеђена кроз сарадњу Туристичке организације Пријепоље, локалне самоуправе и Министарства туризма и омладине.
Пројектна документација представља кључни предуслов за наставак радова на очувању и ревитализацији овог значајног споменика културе, али и за развој нових туристичких садржаја који ће у наредним годинама, верује се, привући још више домаћих и страних посетилаца у овај крај.
Утврђење са душом времена
Милешевац је подигнут у првој половини 13. века, у време процвата српске средњовековне државе и духовности. Својом доминантном позицијом изнад манастира Милешева, тврђава је имала изразиту стратешку улогу. Природно утврђена са три стране стрмим литицама, грађевина је у архитектонском смислу била промишљено постављена. На самом врху стене налазила се цитадела, ојачана са две четвртасте куле, спојене масивним бедемом. Са југа се ширио остатак утврђења, додатно учвршћен још једном кулом, док су према манастиру биле постављене још две осматрачнице.
Грађена од ломљеног и прITESаног камена везаног кречним малтером, тврђава је одолевала времену и освајачима. Њени зидови, иако оронули и данас, и даље носе печат некадашње моћи и одлучности оних који су их градили и бранили.
Од историјске сцене до туристичке атракције
Према писаним изворима, Милешевац се први пут помиње 1448. и 1454. године, када је био део поседа моћног великаша Стефана Вукчића Косаче. Након тога, тврђава пада у руке Османлија 1465. године и остаје у њиховом поседу више векова. Посебно је занимљиво што се Милешевац у османским изворима често помиње под именом Хисарџик, што потиче од турске речи хисар – тврђава. Ово сведочи о континуитету њене употребе и значаја у војној и административној организацији Османског царства на овом простору.
Делимична археолошка истраживања и ограничени радови на конзервацији већ су раније изведени, али је сада први пут направљен свеобухватан план који ће обухватити не само реконструкцију, већ и презентацију тврђаве као туристичког објекта. Будуће активности подразумевају не само конзерваторске и грађевинске радове, већ и уређење стаза, видиковаца, туристичке инфраструктуре и интерпретативних садржаја.
Историја као мост ка будућности
Обнова Милешевца није само питање очувања културног наслеђа – то је и снажан импулс развоју целог пријепољског краја. Комбинација природних лепота, духовног значаја манастира Милешева и средњовековне романтике коју носи тврђава, чини овај простор идеалним за развој културног и авантуристичког туризма.
Уколико се радови спроведу према плану, Милешевац би у наредним годинама могао постати један од главних симбола српског средњовековља и једна од најатрактивнијих туристичких дестинација у региону западне Србије.
У времену када се све више говори о значају очувања националне баштине, иницијатива за обнову Милешевца долази као добар пример како се уз сарадњу државних институција, локалне заједнице и стручњака могу постићи значајни резултати. Све то у славу једног бисера који, после векова ћутања, поново добија прилику да говори.
