Убедљиво је утврђено да климатске промене чине топлотне таласе снажнијим и вероватнијим, а како температуре расту у летњим месецима на северној хемисфери, тако већи део Европе и делови САД-а и североисточне Азије доживљавају много топлије временске услове од уобичајених.
То доноси читав дијапазон опасности по здравље, нарочито за угрожене популације као што су старији, деца и особе са хроничним здравственим стањима.
Нови рекорд за врућину у јуну ове године од 46 степени Целзијусових постављен је у суботу 28. јуна у граду Ел Гранаду, према шпанској националној метеоролошкој служби, која је такође саопштила да је овај месец на добром путу да постане најтоплији јун откако се води евиденција.
Али бројке умеју да буду варљиве: људи не „осећају” високе температуре исто – а оне нису ни приближно толико опасне – у сувим земљама са ниском влажношћу (централна Канада, на пример) као у спарним, влажним климама (на пример, око Персијског залива).
Овде на сцену ступа „температура влажне сијалице”, као начин да се измери потенцијално смртоносна комбинација топлоте и влажности.
Али шта је она и како функционише?
Шта је ‘температура влажне сијалице’?
Сви знају за реч „температура” – то је оно кад нам термометар говори колико је топао ваздух.
„Температура влажне сијалице” мери ефекат мешавине топлоте и влажности (колико је влажности или водених испарења у ваздуху).
Како је мерите?
У најпростијој верзији, узмете термометар, онај од стакла са којим је одрасла већина нас, и умотате га у туфер вате.
Потом га попрскате водом да буде влажан.
То вам говори колика је температура док вода исправа са њега.
Уклонивши са собом топлотну енергију, та вода хлади „температуру” на „температуру влажне сијалице”.
Зашто је важна?
Људска бића се хладе путем знојења: вода која се избаци преко коже уклања вишак телесне температуре и кад она испари, са собом уклања и топлоту.
Тај процес функционише добро у сувим областима, али може да буде много мање ефикасан у истински врелим, влажним областима.
Ако је спољна температура близу телесне температуре, веома је тешко охладити се губљењем влажности путем знојења ако је влажност ваздуха превисока.
То је зато што је ваздух већ препун влаге да би могао да је прими још, испаравање зноја се успорава, тако да више не можемо толико добро да се охладимо.
У екстремним случајевима, не бисмо уопште могли да се знојимо, што би довело до смрти.
Која је онда температура опасна?
Студија из 2020. године објављена у часопису Сајенс адвансиз показала је да „температура влажне сијалице од 35 степени Целзијусових представља нашу горњу физиолошку границу, а да много ниже вредности остављају озбиљне здравствене последице и негативно утичу на продуктивност”.
Комбинација топлоте и влажности практично значи да изнад „температуре влажне сијалице” од 35 степени Целзијусових људско тело престаје да се ослобађа топлоте и испушта је у окружење – са смртоносним последицама, јер органи, на пример, тада престају да раде.
Ако људи немају приступ климатизацији, могли би да умру у року од неколико сати.
Чак и они у доброј физичкој форми и здрави, који се одмарају у хладу без одеће на себи и са неограниченим приступом пијаћој води, имали би проблема да преживе.
Као што је већ напоменуто, „температура влажне сијалице” је нижа од обичних очитавања на термометру и ретко достиже 35 степени Целзијусових на дужи временски период или у већим областима.
Али то можда неће увек бити тако.
Шта је са глобалним загревањем?
Што је ваздух топлији, може да задржи више влаге.
Како, дакле, глобалне температуре расту, већа је вероватноћа да ћемо доживети већу влажност, која ће изазвати раст „температуре влажне сијалице”.
Према студији из 2020. године из Сајенс адвансиза, одређени делови света – као што су Јужна Азија и Персијски залив – у последњих 40 година већ су доживели удвостручавање мешавине екстремне топлоте и влажности.
Студија предвиђа да ће ови опасни нивои постати много распрострањенији и да ће трајати много дуже ако се ништа не предузме да би се ограничило глобално загревање.
Али чак и ако не достигне праг од 35 степени Целзијусових, „температура влажне сијалице” може да укаже на то где топлотни таласи представљају највећу опасност по живот – и коме.
„У Индији, на пример, они који раде у грађевинарству, у доставним службама, морају да излазе напоље да би обављали властити посао.”
„За разлику од оних чије плате не зависе од климе, за њих нема другог начина да зараде за живот”, каже Анџал Пракаш, директор истраживања специјализован за климатске промене и адаптацију у индијској Пословној школи.
Како ове информације могу да спасу животе?
Мерења „влажне сијалице” помажу нам да схватимо које области се приближавају прагу опасном по живот и тада владе могу да предузму конкретне мере прилагођавања.
„На пример, ако временске прогнозе покажу да је у неким областима велика вероватноћа да ће температура влажне сијалице достићи 35 степени Целзијусових за десет година, владе би могле томе да се прилагоде увевши системе раног упозоравања, променивши сате одласка у школу и усвојивши конкретне мере хлађења”, објашњава професор Пракаш.
Колико је све лоше сада и хоће ли постати још горе?
Научнике све више брине учесталост топлотних таласа у свету.
Јужна Азија је 2022. године доживела снажан топлотни талас.
Индија и Пакистан су забележили рекордне температуре – која је достигла чак 50 степени Целзијусових у Њу Делхију.
„Читао сам приче о томе како су Пакистанци говорили да кад би изашли напоље, осећали би се као да их је опколио велики пожар. Тако су описали те високе температуре”, рекао је професор Пракаш.
Летњи топлотни талас из 2023. године захватио је већи део Европе, нарочито земље око Медитерана, међу којима Грчку, Италију, Шпанију, Турску и Кипар.
Температуре су дању у неким регионима достигле 40-45 степени Целзијусових.
Рекордне температуре у свету су 2023. допринеле погоршању многих екстремних временских прилика у великим деловима света – од јаких топлотних таласа и пожара широм Канаде и САД до дугих суша а потом и поплава у деловима источне Африке.
Просечне светске температуре за 2024. годину биле су око 1,55 степени Целзијусових више од оних из пред-индустријског периода – оборивши рекорд који је поставила претходна година за мало више од 0,1 степен Целзијусових.
Протеклих десет година (2015-2024) биле су најтоплије забележене – а 2024. најтоплија година до сада, према Светској метеоролошкој организацији (СМО), огранку атмосферских наука Уједињених нација.
„Ужарене температуре из 2024. године захтевају револуционарну климатску акцију 2025. године”, каже генерални-секретар УН-а Антонио Гутереш.
„Још увек има времена да се избегне најгора климатска катастрофа. Али лидери морају нешто да предузму одмах.”
