То је иначе болест старијег животног доба и сматра се да људи који уђу у девету деценију већ априори могу да имају тај тумор, истакао је за „Политикин” подкаст доцент др Урош Бабић, уролог
„У урологији се сматра да би мушкарци старији од 50 година требало да проверавају ПСА, тумор маркер којим се рано открива карцином простате. А за остале дијагностичке уролошке мере које би се евентуално сматрале скринингом, раним откривањем болести, у урологији нема консензуса. Обољења се најчешће или открију случајно, на некаквим ултразвучним прегледима, или се то деси након појаве неких од клиничких знакова уролошких болести, истакао је у „Политикином” подкасту доцент др Урош Бабић, уролог са Клинике за урологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Он је појаснио да мушкарци старији од 50 година најчешће посећују урологе због бенигног увећања простате. Они углавном имају слабији млаз при мокрењу, често мокрење, осећај непотпуног пражњења бешике, често ноћно устајање због тога, што им квари квалитет сна. То је болест која није животно угрожавајућа, мада некa од компликација болести која је одмакла може и да животно угрози човека. Али то је де факто болест која је незгодна са становишта изразитог погоршања квалитета живота пацијента. И не само пацијента већ и супружника и других чланова породице јер се људи пробуде када неко иде да мокри пет пута у току ноћи, онда ујутро сви неиспавани иду на посао, па је продуктивност компромитована и то је читав зачарани круг незгодних догађаја који изразито негативно утичу на квалитет живота. Када пацијент дође на преглед и установимо на основу симптома да би проблем могао да буде бенигно увећање простате, урадимо му ултразвучни преглед да видимо која је величина простате, да ли празни бешику, урадимо и тумор маркер, јер некада карцином простате може да се јави заједно са бенигним увећањем простате. Ипак, јако је важно апострофирати да карцином најчешће не даје никакве тегобе доњег уринарног тракта, што је за бенигно увећање карактеристично. Ми на основу тегоба, односно процене утицаја тегоба на квалитет живота и на здравље, можемо да одредимо терапију које су често довољно добре да смање тегобе, побољшају квалитет мокрења и последично квалитет живота – појаснио је др Бабић.
Једна од најчешћих дијагноза у клиничкој пракси је карцином простате зато што данас људи живе дуже него раније и онда се рак чешће открива, каже др Бабић. Када лекари код мушкараца примете повишени ПСА тумор маркер, онда уролози раде ректални преглед простате, дигиторектални преглед. Након тога се евентуално ради снимање на магнетној резонанци, која такође има своју вредност за ову диференцијалну дијагнозу. И онда се одлучује да ли ће да се обави биопсија простате. То је мера којом се хистолошка верификација болести потврђује, или пак одбацује. То је болест старијег животног доба и сматра се да људи који уђу у девету деценију већ априори могу да имају тај карцином. Није он прави убица, као неки карциноми, јер се некада може третирати и обичним праћењем тумор маркера као главног инструмента за откривање болести, па онда праћењем симптома и тако одлагати евентуално почетак лечења до позне старости. Мушкарци који имају породично оптерећење, који имају блиског мушког сродника који је боловао од овог карцинома, морају да почну да проверавају тумор маркер већ у ранијем животном добу, у четрдесетим годинама, јер се сматра да су ти тумори код млађих пацијената агресивнији и могу у дужем временском периоду и животно да их угрозе. То је болест која се код највећег броја пацијената може успешно лечити. Код пацијената који имају локализовани карцином стремимо мерама које воде до излечења. Најчешће се то тиче оперативног лечења, радикална простатектомија се зове операција. Скида се простата и семене кесице и често се обави и линфаденектомија, скидање жлезда.
Некада операције имају нежељене ефекте, али ако је глава на раменима, онда је то нешто што је подношљив ризик. С друге стране, постоји и зрачна терапија која је једнако добра и чини ми се да она напредује са технолошким напретком у медицини, а код пацијената који имају метастазе имамо различите хормонске терапије и хемиотерапије. Болест се код већине пацијената може дуго времена прилично успешно контролисати, с тим да квалитет живота буде прилично очуван, значи да се сачува функционалност дуг временски период. То је за онколошке пацијенте важно. Пацијенти прате вредности тумор маркера у одређено дефинисаним временским интервалима и онда кад приметимо да је дошло до пораста тумор маркера, знамо да болест поново узима замах, односно да је дошло до рецидива. Ћелије карцинома имају способност да мењају свој метаболизам, условно речено, и у једном моменту постају имуне на лекове које ми имамо. У једном моменту долази до метаморфозе болести, до отпорности на доступне лекове, и тада полако пацијент улази у финални процес, терминално стање болести и смрти – наводи др Бабић.
Велики проблем је и рак мокраћне бешике.
– То је једна подмукла и тешка болест и врло често са неповољним исходом, то је један потентан карцином који је животно угрожавајући. Симптом је појава крви у урину, али без пропратних тегоба, значи нема печења, болова и томе слично. Ако је пацијент ушао у шесту или седму деценију живота, ако је пушач, пошто је то један од главних препознатих ризикофактора, онда радимо ултразвучни преглед или цистоскопију. То је преглед ендоскопски којим се улази у мокраћну бешику са апаратом, или пак радимо снимање на скенеру или магнетној резонанци са контрастом. Раде се и анализе урина – додаје др Бабић.
Понављане уринарне инфекције муче велики број жена. Да ли томе може да се стане на пут? – Не. Неке жене просто имају предиспозицију да болују од таквих болести и ту има неких хипотеза зашто се то дешава. Када жена дође једном са епизодом упале бешике, циститисом, постоји већа статистичка вероватноћа да ће се то понављати. Неке категорије жена су нарочито предиспониране, односно имају велику вероватноћу за развој циститиса, то су младе сексуално активне жене или пак жене које су у менопаузи. Некада то врло често иде из инфекције у инфекцију и тако месецима, годинама. То су велике невоље за те пацијенткиње. Онда се пије доста антибиотика, квари се квалитет живота. Жене у менопаузи имају одређене промене које се дешавају због недостатка женских хормона који су карактеристични за старију животну доб. И сада долази до промена на спољашњим гениталијама, та регија постаје пријемчљива за бактерије. Ми покушавамо с одређеним супституционим терапијама хормонским и локалним да решавамо проблем, као и кремама и мастима, или пак да дајемо антибиотике или неке уроантисептике. Најважније је да се пије доста течности да се механички ефект испирања бактерија постигне. Такође, жене због посла имају особину да трпе, да не иду да мокре кад им се мокри. И тако сатима. То је мера која је препозната, односно ситуација која је јако згодан фактор за развој уринарних инфекција – појашњава гост нашег подкаста.
Много људи има проблеме и са болесним бубрезима, а многи оцењују бол због камена у бубрегу као један од најјачих који се јавља у организму.
– То су болови у рангу са порођајним боловима. Пацијенти са бубрежним коликама су чести посетиоци ургентног центра где ја радим. Ипак, то није нешто од чега може да нас страде. Знамо да је то ствар која се уз аналгетике, уз лекове против болова, може зауставити, пацијент се може умирити па да се онда уз дијагностику види шта се дешава. Неки пацијенти измокре неку партикулу камена, ако је камен разлог таквом болу, што је најбољи сценарио, али кад се камен заглави – то захтева даљу дијагностику а некада и хируршке мере. Постоје и разне методе за „разбијање” камена. Када се то ради кроз мокраћне канале – то је за пацијенте најзгоднија варијанта. Али кад су компликовани случајеви, онда су некада и класичне операције потребне, па се дешава и да дође до пропасти бубрега и да се он мора извадити. То су врло тешке операције.
Пацијенти са добрим бубрезима живе дуже од оних који немају. Бубрежна функција је важна, али када је живот у питању, онда бубрег мора да се вади. Имамо и појаву рака бубрега. Углавном се код мушкараца два и по пута чешће јавља него код жена. И они се најчешће откривају случајно приликом систематских прегледа. Са карциномом бубрега је добро то што се он може добро хируршки лечити, али један број пацијената у време постављене дијагнозе има метастазе. Е код таквих пацијената ми немамо излечење, већ морамо бубрег са карциномом да извадимо, да видимо који је тип хистолошког карцинома и да планирамо даље мере – нагласио је наш саговорник.
Помоћ уролога мушкарци често траже и због ерикталне дисфункције, односно импотенције.
– Мушкарци највише воле да дођу у клиничку праксу са неким другим проблемом па да онда и то провуку као један узгредни мањи проблем. У принципу то није нешто чега треба да се стиде јер ако се не оде да се потражи помоћ, вероватно лека нема. Боље је да такву помоћ понуди уролог јер је претпоставка да ми можемо да препознајемо и нежељене ефекте лека, а ако причамо о људима који су старијег животног доба, просто проблем с потенцијом није нешто што је необично, већ је очекивано. Ми знамо да такви пацијенти имају често и кардиоваскуларне болести, значи повишен притисак и томе слично, и да морамо ту ствар да имамо у виду да не бисмо компромитовали његово стање које би могло чак и животно да угрози пацијента. Али долазе нам људи и са неколико стентова и са кардиомиопатијом и другим тегобама, значи угрожени су животно због кардиолошке болести али имају очувану вољу да тај аспект живота очувају па им ми наравно не судимо. Ипак, морају да имају у виду да ако је штета од лекова за импотенцију већа од њиховог евентуалног задовољства, кажемо им децидно да то није пожељно за њих. Међутим, неки воле и на своју руку да се лече и узимају препарате. Данас има сијасет таквих лекова и на интернету се нуде, јефтинији су од онога што је конвенционалном медицином препоручено, па људи и то купују. Ако то раде, боље им је да то купе у договору с неким лекаром који би евентуалне штетне ефекте лека препознао, значи да не угрожавају евентуално опште здравље. Има мушкараца који сами себи убризгавају тестостерон, а којима то није потребно. Ми знамо који су пацијенти којима треба таква суплементација. То су пацијенти који из неких разлога, болести тестиса и томе слично, немају тестостерона довољно и онда морају да буду на суплементацији, некада је она и доживотна. Али она мора да буде контролисана, јер дозе тих хормона морају да буду, ипак, добро набаждарене, мора да им се прати крвна слика јер може да дође до проблема због употребе тестостерона. Тестостерон је популаран, људи воле да подижу своју снагу, мишићну масу, то најчешће раде потпуно неедуковани људи по различитим теретанама, спортским манифестацијама. Међутим, то је штетно дугорочно за здравље и топла је препорука да се ману таквих активности, јер то просто није пожељно медицинско понашање – каже др Бабић.
Гост нашег подкаста каже да су доста присутне полне инфекције, јер млади људи нису у довољној мери здравствено просвећени када су сексуалне интеракције у питању.
– Вирусне брадавице су код нас доста заступљене. Постоје вакцине које би требале да спрече ХПВ вирус и не само због кондилома него и због карцинома. Ту су и друге вирусне инфекције на самој кожи, бактерије у мокраћној цеви, сексуално преносиве болести, хламидија, микоплазма, уреаплазма, трихомона, гонореја, значи читав спектар различитих бактерија које се некада морају брисевима дијагностиковати. То је за пацијенте некада непријатно. Ми некада немамо добро решење, вирусне инфекције се у принципу тешко лече, а ми вирус не можемо да избацимо из организма него лечимо локалне симптоме. Имамо могућност и давања антибиотика, антимикотика, а некада се саветује и обрезивање код мушкараца, што је јако добра мера за превенцију таквих болести – додао је др Бабић.
Играње игрица позитивно делује на хирургију
Др Урош Бабић истиче да од раног детињства воли да игра видео-игрице.
– То је једна фиксација, али нисам ја изузетак, знам доста људи који то исто воле. Можда је боље ићи на неки спорт али мени прија оваква разонода. Добра околност је што је научно потврђено да играње игрица код хирурга доводи до побољшања хируршког перформанса, развија неке хемисфере у мозгу које позитивно утичу на хируршку дисциплину. Ја солидно играм видео-игрице, а добро и оперишем, што мислим да је нека узрочно-последична веза. Ипак, колегама бих радије саветовао да иду на пливање јер је то спорт без премца за хирурге – додаје др Бабић.
Докон мозак је игралиште за ђавола
Урош Бабић каже да не треба радити онолико колико он ради, и да је за срећан живот важно имати добру породицу, као и да је у том смислу благословен.
– Мора човек да буде радно ангажован, то је важно јер је докон мозак игралиште за ђавола. Дуговечни људи имају добар ген, али су многи радно ангажовани и раде на очувању когнитивних карактеристика и физичких могућности. То је добра предиспозиција за здрав и дуг живот.
Заиста много радим и немам много услова за потпуно здрав живот. Можда је то изговор, али је чињеница да је тако. Волео бих да се више бавим спортом. Ко цео дан ради, вероватно има нерегулисан шећер и склон је преједању. Ту је читав спектар непожељног понашања хигијенско-дијететског. Човек против тога мора да се бори снагом воље. Ја врло често не успевам, али волим као и сви лекари да такве савете дајем пацијентима – искрено одговара др Бабић.
