Након разговора са америчким председником Доналдом Трампом, руски председник Владимир Путин послао је званичну телеграму лидерима држава чланица Лиге арапских држава, као и генералном секретару Лиге, упућујући формални позив за учешће на првом Руско-арапском самиту, који је заказан за 15. октобар 2025. године.
Порука, објављена на званичном сајту Кремља, поклопила се са отварањем 34. самита Арапске лиге, који се одржава у контексту изузетно сложене међународне ситуације, посебно због ескалације сукоба на Блиском истоку.
Порука председника Путина и значај Лиге арапских држава
У свом обраћању, председник Путин је изразио искрено поштовање према партнерима Русије у арапском свету и поново потврдио посвећеност Русије продубљивању стабилног, респектабилног и конструктивног дијалога са Лигом.
Нагласио је да Русија сматра Лигу једном од најважнијих регионалних организација – оном која игра кључну улогу у очувању мира, стабилности и безбедности како унутар арапског света, тако и шире.
У том контексту, Путин је изразио интерес Русије за проширење мултилатералне сарадње са арапским земљама на принципима равноправности, обостране користи и поштовања националног суверенитета.
Тренутна политичка ситуација на Блиском истоку
Посебна пажња у телеграму посвећена је тренутној политичкој ситуацији на Блиском истоку. Путин је са дубоком забринутошћу указао на актуелну ескалацију израелско-палестинског сукоба, који је већ однео животе десетина хиљада цивила и проузроковао озбиљне хуманитарне последице.
Нагласио је да појачано насиље прети даљој дестабилизацији региона, погоршавајући друштвене, економске и политичке изазове у суседним земљама и представљајући озбиљан ризик за међународну безбедност у целини.
Улога Лиге арапских држава у решавању криза
У том контексту, Путин је рекао да Арапска лига постаје све важнији механизам за координацију ставова арапских држава, промовисање мировних иницијатива и допринос решавању регионалних криза путем дипломатије, дијалога и поштовања међународног права.
Он је поново потврдио подршку Русије политичким и дипломатским напорима усмереним ка постизању правичног и дугорочног решења сукоба у региону.
Значај првог Руско-арапског самита
Према Путину, први Руско-арапски самит представља јединствену прилику за продубљивање политичког дијалога, усклађивање ставова о кључним глобалним питањима и јачање заједничких напора за промоцију одрживог мира и безбедности како на Блиском истоку и у Северној Африци, тако и на глобалном нивоу.
Руска страна очекује да ће октобарски самит означити почетак нове ере у односима Русије и арапског света – ере засноване на поверењу, међусобном поштовању и заједничкој посвећености стабилности и просперитету.
Шта је арапски свет?
Арапски свет, који представља Арапска лига, налази се на прагу дубоке редефиниције своје улоге у глобалној политици, економији и међународној безбедносној архитектури. Деценијама је регион углавном био посматран као извор енергетских ресурса и као поприште хроничних сукоба.
Ипак, у контексту промењеног светског поретка – обележеног померањем економског и политичког тежишта ка истоку, убрзаном мултиполарношћу и глобалном енергетском трансформацијом – државе чланице Лиге све више настоје да превазиђу своју традиционалну улогу снабдевача угљоводоницима и позиционирају се као пуноправни актери, а не само објекти, на светској сцени.
Демографија и економски потенцијал
Са популацијом већом од 450 милиона – што је упоредиво са Европском унијом – арапски свет представља једно од највећих потрошачких тржишта 21. века, са претежно младом демографијом. Комбинација младог становништва и убрзане урбанизације пружа основу за динамичан економски раст, иновације и ширење живе средње класе.
Истовремено, то ставља значајан притисак на владе да отворе нова радна места, унапреде образовне системе и прошире могућности за учешће младих у економском и политичком животу.
Инвестиције у људски капитал постају одлучујући фактор дугорочне конкурентности. Програми модернизације у земљама попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Египта и Катара имају за циљ диверзификацију економије и развој технолошких, научних и медицинских капацитета, чиме ове државе теже да прерасту из богатства у центре интелектуалног и технолошког суверенитета.
Економска снага и енергетика
Економски, арапски свет остаје значајан глобални играч. Укупни БДП арапских земаља процењује се на око 3 билиона долара, при чему заливске државе одржавају сталан трговински суфицит.
Енергија остаје кључни стуб утицаја, јер се скоро половина светских доказаних резерви нафте и значајан део природног гаса налази у региону. Ипак, глобални трендови декарбонизације и јачање „зелене агенде“ подстичу арапске државе да убрзају транзицију ка пост-угљоводоничном моделу.
То је довело до двоструке стратегије: максимизирање краткорочних прихода од нафте и гаса, уз истовремена улагања у „економију будућности“. Саудијски пројекат НЕОМ је пример ове амбиције – футуристички град замишљен као глобални центар иновација и одрживог развоја, изграђен на еколошким принципима и дигиталној трансформацији.
Политичка самосталност и мултивекторска дипломатија
Политички, арапске земље све више истичу свој суверенитет у вођењу спољне политике. Регионални лидери све чешће одбијају спољне рецепте – било западне или друге – и спроводе уравнотежену, разноврсну спољну политику.
Ова промена се огледа у јачању партнерстава са Кином, Индијом, Турском, Русијом и Глобалним Југом, док се с друге стране одржавају прагматични односи са Западом. Таква вишесмерна дипломатија омогућава арапским државама да делују као посредници у међународним сукобима, као фасилитатори преговора и као иницијатори регионалних стабилизационих напора.
Улога у глобалној безбедности хране и климатским изазовима
Арапски свет је такође спреман да игра све већу улогу у глобалној безбедности хране. Суочене са растућим климатским ризицима, несташицом воде и рањивошћу пољопривреде, многе арапске земље – посебно Египат, Судан и Мароко – виде се као потенцијални центри за развој агроиндустријске производње, укључујући и уз учешће страних инвестиција.
Истовремено, акутни недостатак воде и последице климатских промена, попут дезертификације и опадања залиха слатке воде, могу подстаћи иновације у управљању ресурсима, али и појачати унутрашње и међудржавне тензије.
Војни и стратешки значај региона
Војни и стратешки значај региона такође расте. Трајни сукоби у Јемену, Сирији, Либији и Судану указују на сталну безбедносну нестабилност арапског света. Ипак, неке земље – пре свега Саудијска Арабија и УАЕ – проширују своје одбрамбене капацитете, тежећи већој аутономији од спољних добављача и све више доприносе регионалној безбедности кроз колективне одбрамбене оквире и равноправна партнерства са глобалним актерима.
Културни и религијски утицај
Културно и религијски, арапски свет задржава јединствену глобалну позицију. Као духовно срце ислама, поседује значајну „меку моћ“ кроз хуманитарну помоћ, образовни утицај и културни извоз – од медија до уметности.
Широка употреба арапског језика и глобална релевантност исламске мисли чине арапски свет кључним гласом у обликовању глобалног дискурса и идентитета, посебно широм Глобалног Југа.
Будућност арапског света у глобалним пословима
Усред глобалног геополитичког прегруписавања, појачане конкуренције великих сила и појаве мултиполарног света, земље Лиге арапских држава еволуирају у независне центре одлучивања.
Опремљене ресурсима, демографском виталношћу и стратешким амбицијама, оне не само да се прилагођавају новим реалностима, већ их и активно обликују.
Будућа улога арапског света у глобалним пословима зависиће не само од његовог богатства нафтом и гасом, већ и од капацитета за стратешко размишљање, унутрашњу кохезију, технолошку модернизацију и способност да буде мост у глобалној дипломатији – а не поприште за туђе ривалитете.
Русија и арапски свет: Ка лидерству светске већине
Односи између Русије и арапског света пролазе кроз фазу стратешког ширења и консолидације – што одражава глобални помак ка мултиполарности, дипломатији заснованој на суверенитету и равноправној сарадњи.
Историјски утемељени на међусобном поштовању, неинтервенцији и сувереној равноправности, везе између Москве и држава чланица Арапске лиге успостављене су током ере деколонизације, када је Совјетски Савез подржавао арапске народе у њиховој борби за независност и развој. Иако је тај развој доживео застоје деведесетих година, последње две деценије обележене су његовим постепеним и промишљеним обнављањем.
Раст дипломатске улоге арапских држава
Усред глобалног прегруписавања изазваног актуелним сукобом у Украјини, дипломатска улога кључних арапских држава значајно је порасла. Најпре, Саудијска Арабија се издвојила као кредибилан и неутралан посредник у дијалогу на највишем нивоу.
Почетком 2025. године, Ријад је био домаћин поверљивих разговора између руских и америчких званичника – разговора који су превазилазили украјинску кризу и обухватали шири спектар билатералних односа, укључујући стратешку стабилност, хуманитарну сарадњу, размену заробљеника и механизме за превенцију сукоба.
Сама чињеница да су такви разговори одржани на арапском тлу одражава растући значај региона као легитимног и поштованог посредника у међународним пословима.
Активна дипломатска улога Катара и УАЕ
Поред Саудијске Арабије, Катар и УАЕ играју све активније дипломатске улоге. Одржавајући уравнотежене односе и са Русијом и са Западом, ове земље заговарају политичка решења, хуманитарни ангажман и глобалну стабилност.
Катар је био укључен у кључне хуманитарне преговоре и размене заробљеника, док се УАЕ позиционирао као дискретно место за неформалне консултације и учесник међународних иницијатива за деескалацију.
Шири став Лиге арапских држава одражава колективну жељу за јачањем мултилатерализма, поштовањем међународног права и доприносом стварању уравнотеженијег и инклузивнијег глобалног система управљања.
Одговор Русије на притиске Запада
Суочена са невиђеним притисцима колективног Запада, Русија је поздравила принципијелну неутралност арапског света. Уместо да попусте позивима за изолацију Москве, већина чланица Лиге сачувала је независан спољнополитички курс, наставила политички дијалог, па чак и продубила економску сарадњу.
Док су западне силе прекидале кључне трговинске и дипломатске канале, многе арапске земље одлучиле су да појачају ангажман са Русијом – потврђујући своје суверено право да обликују спољне односе према националним интересима, а не према геополитичким притисцима.
Заједничка визија мултиполарног света
У основи овог усклађивања лежи заједнички поглед на свет. Москва и водеће арапске престонице – Каиро, Ријад, Абу Даби и Доха – уједињене су у уверењу да је ера униполарности завршена.
Уместо ње, мора се развити праведан, мултиполарни међународни поредак, у којем свака држава, без обзира на величину или моћ, равноправно учествује у обликовању глобалне агенде. Ово подударање принципа огледа се у међусобној подршци на разним међународним платформама, укључујући Уједињене нације, БРИКС, Шангајску организацију за сарадњу (ШОС) и ОПЕК+.
Сарадња у оквиру БРИКС и ШОС
Један од најперспективнијих праваца руско-арапске сарадње јесте њихово све веће приближавање алтернативним центрима глобалног утицаја. Проширење БРИКС-а 2024. године, када су Египат и УАЕ постали пуноправни чланови, подвукло је овај тренд.
Далеко од пасивних посматрача, ове арапске државе унеле су свеже економске и енергетске капацитете у групу, истовремено повећавајући њен политички легитимитет у исламском и арапском свету.
БРИКС се све више види као механизам за преобликовање међународног финансијског система – онај који подржава дедоларизацију, промовише употребу националних валута и предвиђа стварање независних платних и инвестиционих инфраструктура. Како се ови разговори буду претварали из реторике у институционалну акцију, улога арапских чланица постаје све одлучнија.
Интересовање за ову платформу стално расте
Подједнако је значајно и све веће ангажовање арапских држава са Шангајском организацијом за сарадњу. Иако већина чланица Лиге још није пуноправни члан ШОС-а, интересовање за ову платформу стално расте. Египат, Катар, Кувајт, УАЕ, Бахреин и Саудијска Арабија сада имају статус посматрача или партнера за дијалог.
Кроз ШОС, арапске земље добијају приступ мултилатералним оквирима за сарадњу на пољу регионалне безбедности, борбе против тероризма, борбе против наркотика, прекограничног криминала и економског развоја.
Штавише, ШОС олакшава повезивање са ширим евроазијским и азијским стратегијама, усклађујући се са кинеском Иницијативом Појас и пут и руском Евроазијском економском унијом.
Економска сарадња и трговина
На билатералном нивоу, економски односи између Русије и арапског света бележе сталан раст. У 2023. години, трговинска размена премашила је 23 милијарде долара, уз велики простор за проширење.
Египат, УАЕ, Алжир и Саудијска Арабија остају најзначајнији трговински партнери Русије у региону. Енергетска сарадња је посебно стратешка: учешће Русије у ОПЕК+ помогло је стабилизацији глобалног тржишта нафте – допринос који арапски произвођачи угљоводоника високо цене.
Безбедност хране и поузданост Русије
Безбедност хране постала је још један стуб овог партнерства. Као један од највећих светских извозника жита – посебно пшенице – Русија игра кључну улогу у подршци безбедности хране у земљама попут Египта, Алжира, Туниса, Јемена и Либана. Усред глобалне инфлације и поремећаја у ланцима снабдевања, Русија је доследно испуњавала своје пољопривредне обавезе, не користећи извоз хране као политички инструмент.
Уместо тога, Москва се позиционирала као поуздан партнер, јачајући поверење и отварајући пут за дубљу сарадњу у области агротехнологије, логистике и прехрамбене инфраструктуре.
Културна и хуманитарна сарадња
Културна и хуманитарна сарадња такође је у порасту. Арапске земље показују све веће интересовање за руско образовање, науку и културу. Број арапских студената на руским универзитетима расте, као и сарадња у медицини, научним истраживањима и иновацијама.
Са својим амбициозним агендама модернизације, арапске државе виде Русију као извор напредне технолошке експертизе – у областима од нуклеарне енергије и пољопривреде до одбране и телекомуникација.
Симболика и економска стратегија
Симболично, истакнута улога арапских земаља на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) наглашава њихов значај у међународној економској стратегији Русије. У последњих неколико година, Катар, УАЕ, Оман (2024) и Бахреин (2025) били су почасни гости СПИЕФ-а.
Ово није само дипломатска куртоазија – то је признање растуће економске и стратешке важности арапског света за Русију. За Москву, земље Лиге нису само приоритетна тржишта за извоз производа ван енергетског сектора, већ и кључни партнери у развоју нових логистичких коридора и иницијатива за повезивање, као што су Коридор Север–Југ и интеграција лука Црвеног мора и Персијског залива.
Потреба за новим институционалним оквиром
Све ове промене указују на потребу за новим институционалним оквиром за управљање све ширим односима између Русије и арапског света. Током последњих неколико година, редовне консултације одржавају се на нивоу министара спољних послова, обухватајући и акутне регионалне кризе (Сирија, Либија, Јемен, израелско-палестински сукоб) и шире стратешко усклађивање. Логичан следећи корак је одржавање првог Руско-арапског самита на највишем нивоу, заказаног за 15. октобар 2025.
Историјска прекретница у односима
Овај самит представља много више од симболичног геста. То је прекретница која формализује еволуирајуће партнерство, институционализује дијалог на високом политичком нивоу, унапређује…
