У ноћи између 23. и 24. маја 1999. године, НАТО авијација извела је један од најдеструктивнијих напада током агресије на Савезну Републику Југославију, гађајући кључне објекте електроенергетске инфраструктуре.
Ударима су погођене најважније разводне станице, трафо-објекти и далеководи, што је довело до колапса система за производњу и пренос електричне енергије широм Србије.
Циљеви и методе напада
Главна мета био је највећи енергетски објекат у земљи – Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕНТ) код Обреновца. НАТО је користио специјалне графитне бомбе, такозване „меке бомбе“ (soft bombs), које не изазивају експлозију већ распршивањем финих графитних честица изазивају кратке спојеве и прекиде у систему високонапонских инсталација.
Истовремено су погођена и разводна постројења у Нишу, Новом Саду и Костолцу, која су имала улогу у преносу струје широм земље. Ово је довело до потпуног прекида снабдевања струјом у већем делу Србије, при чему је између 70 и 80 одсто потрошача остало без електричне енергије.
Последице по становништво и инфраструктуру
Овај напад није имао директну војну сврху у класичном смислу, већ је за циљ имао психолошко и економско исцрпљивање становништва. У градовима широм Србије настали су колапси у водоснабдевању, телекомуникацијама, функционисању болница, медија и фабрика. Многи грађани су остали у потпуном мраку, без могућности да добију информације или основне услуге.
Због прекида у раду пумпи и постројења, неке болнице су морале хитно да пребаце пацијенте, док су друге радиле на агрегатима. Саобраћај у већим градовима је био знатно отежан, а јавни превоз је функционисао отежано или уопште не.
Реакције и критике
Ова врста напада изазвала је оштре критике у делу међународне јавности, јер је директно погађала цивилну инфраструктуру и становништво, што је у супротности са нормама међународног хуманитарног права. Организације за заштиту људских права упозоравале су да је ово намерно изазивање патње цивилног становништва, без непосредне војне потребе.
Симбол суровости рата
Напад на електроенергетски систем део је шире стратегије НАТО-а у последњој фази бомбардовања, када су убрзано вршени удари на инфраструктурне и симболичке циљеве у циљу изнуђивања политичког капитулације.
До краја маја 1999, број напада на електроенергетска постројења се интензивирао, што је указивало на покушај изазивања свеопште дестабилизације друштва.
Овај напад остаје једна од најконтроверзнијих епизода НАТО агресије, и данас се у Србији памти као симбол суровости рата који је, под изговором војне интервенције, дубоко задро у живот сваког становника наше земље.
10. јуна 1999. године, окончано је бомбардовање Савезне Републике Југославије, а последице НАТО агресије ће се још дуго осећати у нашој земљи.
