Јован је био тежак зависник од хероина. Kрао је и обијао да би дошао до потребне дозе. Зависник је постао још као младић, адолосцент, а сад је већ средњовјечни човјек. Више пута је покушавао да се „скине“, али није успјело.
Себе је отписао, као и његова породица са којом одавно не говори. Отписали су га скоро и сви пријатељи. Више пута се „овјерио“, али је неким чудом остајао жив. Међутим, тијело је осјећало последице.
Сусрет који је променио све
Једне ноћи, после поноћи, отиде у пљачку, да би прибавио хероин. Виде неку сређену кућу, и учини му се да никог нема у њој. Лако упаде у кућу, и заиста без велике муке нађе мноштво новца, накита и драгоцјености. Јован је био презадовољан. Таман кад је кренуо, појави се мало дијете. Дјечачић га поздрави са:
– Христос Васкрсе.
– Ваистину Васкрсе – одговори Јован уплашено и збуњено.
– Гдје су ти родитељи? – питао је, а дјечак одговори:
– Сви су отишли у цркву на поноћну Васкршњу Литургију. Ја сам заспао, а када сам чуо неку лупу, мислио сам да су они.
Јован је потпуно заборавио да је Васкрс. Дјечак му даде и офарбано јаје. У крадљивцу се нешто преломи. Покаја се што је опљачкао кућу, па одлучи да све украдено врати. Дјечак је све мирно посматрао, без ријечи. На крају отиде пољубивши у главу дијете.
Почетак новог живота
Следећи дан се пријави на рехабилитацију. Заиста је изгурао овог пута. Чист је био годину дана. Дочекао је и следећи Васкрс. Kо зна да ли би га дочекао да није било онога дјечака, па одлучи да остатак живота проведе као монах. Није му било лако.
Борио се са многим страстима, које су га притискале из ,,прошлог живота“, прије монаштва. Прођоше године, па и деценије. Јован је постао монах са богатим искуством. Смрт му се полако приближавала. Али, исповиједао је и даље народ, не штедећи се.
Сусрет у исповијести
Једном дође неки момак да се исповиједи. На исповијести је плакао. Имао је попут Јована, некада, тежак проблем са дрогом. Са родитељима и породицом није говорио. Kрао је и ко зна шта радио да би дошао до допа.
Kроз разговор се испоставило да је тај младић, у ствари онај давни дјечак који је Јовану спасио живот. И ова исповијест је била за Васкрс. Јован се ватрено молио за овога човјека.
Опростио је и отишао
После неког времена, Јован се упокојио. Следећег Васкрса дође поново онај младић да се захвали оцу што му је спасио живот. Био је ,,чист“ од исповијести са њим. Рекоше му да се монах упокојио. Младић се растужи, и одлучи да и он остатак живота проведе у истом манастиру.
Прича је преузета из књиге “Са друге стране“, аутора Милоша Лалатовића
