Ако сте икада ушли у Етнографски музеј у Београду онда знате да је то једно од оних места где време на тренутак стане. Али, постоји један мали кутак унутар Музеја у којем време не само да стоји, оно и прича.
Реч је, наравно, о продавници сувенира Етнографског музеја који већ деценијама чува, негује и слави културну баштину Србије на један врло топао, опипљив и шармантан начин. О једној од првих музејских сувенирница у Србији, с много знања и љубави, говори Александра Левнајић, музејска саветница у Етнографском музеју.
Јединствена понуда ручно рађених сувенира
„Ово је једна од ретких музејских сувенирница у којој се нуде производи старих заната начињени од природних материјала. У њој ћете пронаћи ручно ткани текстил, традиционалне предмете од дрвета, накит израђен старим техникама, и онај направљен по узору на средњовековне примерке који се чувају у нашим збиркама, крпене лутке, ћилиме, уникатну керамику и баш онаква лицидерска срца каква су некад красила пијаце и вашаре широм земље.
View this post on Instagram
Ти ручно израђени сувенири имају свој карактер, своју боју и своју малу, али значајну, историју. Они су важни чиниоци културе сећања и моћан начин комуникације”, наглашава Левнајић говорећи за Политика Магазин.
Почеци продавнице
Историја саме продавнице почиње шездесетих година прошлог века када је кустос Загорка–Зага Марковић схватила да музеј може да живи и ван изложбених витрина, објашњава Левнајић. Марковић је у праксу увела нешто што је за то време била потпуна новина – продају музејских сувенира.
Први наменски израђен сувенир, који се могао купити само у Етнографском музеју, биле су осликане дрвене плочице, инспирисане словеначким пчелињацима. Те плочице су осликавали школовани сликари и тако стварали јединствена уметничка дела која су представљала сувенире високе вредности.
Сарадња са занатлијама и ширење понуде
„С временом, продавница је постала права ризница народне уметности. Сарађивало се са занатлијама из свих крајева Југославије – грнчарима, ткаљама, дрворезбарима, златарима, везиљама. Сваки предмет је долазио с неком поруком о идентитету, неким додиром прошлости”, наглашава Левнајић.
Продавница као културни салон
Оно што је посебно занимљиво јесте да је продавница с временом постала и културни салон. Да, добро сте прочитали. Место где купујете ексклузиван поклон или симболичан сувенир. Постала је и омиљено одредиште уметника, дизајнера, па и светских звезда. Замислите, ту су свраћали Жан Пол Готје, Џереми Ајронс, Харви Кајтел…
И нико није изашао празних руку, прича музејска саветница у Етнографском музеју и додаје да данас, овај мали простор који делује као галерија, радионица и музеј у малом, функционише по јасним принципима.
Бројни сувенири су производи старих заната, ручно су рађени, сировине су природне, производња је домаћа и често су инспирисани музејским збиркама. И не мање важно, сваки сувенир мора имати душу.
Разноврсна понуда за свачији укус
Понуда је подељена у неколико категорија: производи старих заната, уметнички накит инспирисан традиционалним, реплике оригиналних музејских предмета, производи који се налазе на Националној листи нематеријалног културног наслеђа, као и савремени комерцијални сувенири индустријске израде попут цегера, шоља, марамица за наочаре, па и кравата са етно-мотивима.
И све је пажљиво дизајнирано тако да у себи носи траг традиције, али и корисност савременог предмета.
Сувенир као прича и спона с прошлошћу
„Ова продавница није само место за куповину поклона. Она је жива прича о томе како један народ чува своје наслеђе. Сваки предмет овде је веза с прошлошћу, али и начин да се традиција пренесе у садашњост и, што је најважније, у будућност.
Уз посебно дизајниране етикете, амбалажу са логом музеја и објашњењем о пореклу производа, добијате много више од обичног сувенира. Добили сте комадић културе спакован у сећање”, истиче Левнајић.
И да, ако тражите поклон који има смисао, дубину, и да изгледа феноменално скокните до сувенирнице Етнографског музеја. Или свратите само да прошетате, погледате и можда се заљубите у неку везену прегачу, ћилим или минијатурни модел старе куће. Јер овде, сваки предмет није само предмет већ глас једног народа који говори кроз нити, боје и облике, рекла је Александра Левнајић, музејска саветница у Етнографском музеју.
